Stara crkva u Banoštoru uz dozvolu Vatikana postaje vinski istraživački centar - Fruškogorski vinogradi planiraju razvoj turizma

Ruinirana crkva Sveti Rudolf u Banoštoru decenijama "bode oči" meštanima, ali i prolaznicima bilo da pored nje idu putem ili plove Dunavom. Vinarija Fruškogorski vinogradi koja se nalazi pored crkve, uspela je od Vatikana da dobije dozvolu za zakup ruinirane crkve kako bi joj zaustavili propadanje, vratili prvobitni oblik i u njoj formirali Centar za istraživanje vinske kulture.

Predsednik Opštine Beočin Mitar Milinković potvrdio je ovo za Dnevnik, a Gordan Bašić kaže da su crkvu Sveti Rudolf dobili na višedecenijsko korišćenje od Katoličke crkve kako bi joj zaustavili propadanje, vratili prvobitni oblik i u njoj formirali Centar za istraživanje vinske kulture.

- Kada bude završena predviđeno je da se u njoj održavaju predstave, koncerti, predavanja, izložbe, vinska takmičenja i degustacije, sajmovi, a u posebnom delu je predviđeno formiranje Fruškogorskog vinskog arhiva - ističe Bašić.

Koliko će to da košta za sada nije poznato, ali Banoštorci se nadaju da će dobiti pomoć sa strane.

- Banoštor će se, a samim tim i Fruška gora, upisati u svetske turističke karte. U toku je proširenje naše vinarije i degustacionih kapaciteta, koja se nalazi iza crkve. Od konačnog rešenja, zavisiće da li ćemo iz vinarije kroz tunel ići direktno na pozorišnu predstavu, koja će se održavati u crkvi, što nam je jedan od planova - kaže Bašić, koji u Banoštoru planira proširenje zasada, unapređenje proizvodnje vina i razvoja vinskog turizma.

- Vinski turizam je nezaobilazni deo posla kojim se bavim, a promocija Banoštora u turističkom smislu je od neprocenjivog značaja za razvoj vinarstva- kaže Bašić i dodaje da je međunarodni pristan jedan od resursa koji će im pomoći da turisti dođu u Banoštor, a na njima je da im omoguće da se zadovoljni vrate na brod i nastave putovanje.

On napominje da im su im neophodni i drugi insfrastrukturni preduslovi, kao što su prilazni putevi, parkinzi, smeštajni kapaciteti, ali da se nadaju pomoći Opštine, Pokrajine i Republike.

- Fruška gora je, ako je verovati istorijskim izvorima, prvo mesto gde su Rimljani zasadili vinovu lozu van teritorije starog Rima. Ako se uzme u obzir činjenica da je više rimskih imperatora rodom iz Sirmiuma, današnje Sremske Mitrovice, nije neobično što su baš ovo podneblje, uz sve klimatske i pedološke prednosti izabrali - kaže Bašić.

On napominje da je severna padine Fruške gore, na kojoj se i nalaze njegovi vinogradi, omeđena sa jedne strane Dunavom, koji je neiscrpan izvor energije, pa zimi vinograde greje, a leti ih hladi, ponaša se i kao ogledalo, pa dodaje vinogradima još malo reflektovane sunčeve svetlosti, dok sa druge strane svežina Fruške gore doprinosi stalnom strujanju vazduha između redova, suši lišće i omogućava da uz minimalnu primenu hemijskih sredstava, vinograd daje zdravo grožđe, vrhunskog kvaliteta.

- Nadam se da će čitava Fruška gora u narednom periodu biti prekrivena voćnjacima i vinogradima - kaže Bašić i dodaje da vinogradarstvo u njihovom podneblju doživljava ponovni procvat nakon poluvekovnog perioda mirovanja.

- Svi vinari imaju zadatak da promovišu vino, ali i region - tvrdi Bašić i dodaje da bi voleo da termin konkurencija, zameni kooperacija, jer samo tako mogu dovesti Frušku goru na pijedestal koji im pripada.

Vina sa Fruške gore piju se i u Kini

Vlasnik vinarije Fruškogorski vinogradi, koja je čuvena po vinima Kvet, Fruškać i Tri sunca, Gordan Bašić kaže da je budućnost Fruške gore u grašcu, rizlingu i graševini, ili kako već ko odluči da se zove, čuvenom rizlingu.

- Sigurno će biti zastupljeni u najboljim restoranima širom sveta, odlične rezultate daje merlot, pinot noir i traminac, bilo da se radi o suvom vinu ili o kasnoj berbi - kaže Bašić i dodaje da su za merlot dobili zlatnu medalju na Svetskoj izložbi merlota i kaberne suvinjona u Bergamu u Italiji prošle godine, a kasna berba od traminca dobila je priznanje najboljeg prirodnog slatkog vina u regionu.

Da su fruškogorska vina nadaleko čuvena, govori podatak da su sva tri vina ove vinarije prepoznata na našem, stranom i kineskom tržištu, tako da veliki deo vina koji se napravi na obroncima Fruške gore, popiju Kinezi, prema Bašićevim rečima, na obostrano zadovoljstvo.

On je i predsednik Udruženja vinara sa Fruške gore, koje okuplja 40 malih vinarija, prvi put je u vinograd ušao pre 12 godina, kada je i otvorio svoju vinariju "Fruškogorski vinogradi" i od tada kaže iz vinograda izlazi samo kada mora.