Ekonomski forum u Ohridu - Novi mamci za investitore

Predstoji nam krvava bitka za strane investitore.

Nema ni kraće, ni tačnije konstatacije od ove koju je nedavno pred kolegama iz regiona, na ekonomskom forumu u Ohridu, izgovorio albanski predsednik Bamir Topi.

Da li će tranziciona Evropa, koja je u proteklih šest godina usisala čak 112 milijardi USD stranih direktnih investicija, uspeti da i u uslovima globalne finansijske krize zadrži primat rekordnog "usisivača kapitala" u svetskim razmerama, ostaje da se vidi. Izvesno je, međutim, da se poprište "bitke" seli nešto južnije.

Glavni takmaci narednih godina, uz Bugarsku i Rumuniju koje su prema procenama svetskih analitičara već dostigle svoj godišnji plafon (Rumuni su u 2006. privukli čak 11,4, a Bugari 5,2 milijarde USD), biće Hrvatska i Srbija, kojima konkurencija postaju i BiH, Albanija, Makedonija i Crna Gora, zemlje tek probuđenih investicionih apetita.

Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić svestan je da borba među konkurentima tek počinje i zato uporno insistira na glavnom srpskom oružju – stabilnom bankarskom sistemu, atraktivnijem poreskom sistemu (bez obzira na to što su poreske procedure još uvek komplikovane, stope su niže nego u okruženju), kao i kvalifikovanoj i konkurentnoj radnoj snazi. Tome treba dodati i finansijske podsticaje koji će biti naš mamac do kraja 2010. godine, iako ekonomska teorija u privlačenju investitora preferira poslovnu klimu.

- Kad daju drugi, moramo i mi – kaže Dinkić i dodaje da ne odustaje od vlastite ideje da velikim i ozbiljnim investitorima treba platiti da dođu u Srbiju jer podižu rejting ove investicione destinacije, donose kapital, nove tehnologije, bolji menadžment i otvaraju izvozne kanale.

A šta to Srbija nudi stranim investitorima?

Uz već poznate poreske podsticaje i olakšice, dodelu besplatnih placeva i oslobađanje od plaćanja lokalnih dažbina, na šta je osim Kragujevca spremno sve više opština, čini se da će odluke ulagača umnogome zavisiti i od visine direktnih finansijskih podsticaja. Srbija je, prepisujući iskustva drugih zemalja u tranziciji, prošle godine počela da subvencioniše otvaranje novih radnih mesta sa po 2.000 do 10.000 EUR po novozaposlenom, u zavisnosti od sektora i lokacije ulaganja. Prošle i ove godine odobreno je 29,3 mil EUR za 65 preduzeća, koja bi za tri godine trebalo da otvore 13.597 novih radnih mesta, uz uslov da te radnike ne mogu da otpuste u naredne tri.

- Novac se isplaćuje u četiri tranše, po fazama projekta – kad nabave zemljište, kad dobiju građevinsku dozvolu, pribave upotrebnu i kad postignu punu zaposlenost – objašnjava Bojan Janković, zamenik direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.

Mada se realizacija projekta pomno prati, o efektima uloženih sredstava, kaže Janković, još je rano govoriti. Jer, neki projekti su na samom početku, drugi investitori su već otvorili polovinu planiranih radnih mesta, a treći posao privode kraju. U svakom slučaju, državi je kao instrument obezbeđenja na raspolaganju bankarska garancija na iznos odobrenih podsticaja, pa nema bojazni da će neko uzeti novac i oštetiti državu tako što neće ispuniti obaveze, tvrdi Janković.

Mogućnost aktiviranja bankarske garancije, Ministarstvo ekonomije najavilo je pre neki dan u slučaju kompanije "Zamber", čijoj su se investiciji radnici "Yumka" izgleda zalud radovali, a država pogrešno procenila da će biti dragocena.

– Zapošljavanje novih radnika, sem po ovoj uredbi, država stimuliše i posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje, jednokratno sa osamdeset hiljada do sto šezdeset hiljada dinara po novozaposlenom – podseća Janković.

Najviše polemike, pre svega u delu stručne javnosti, izazvali su uoči dolaska kompanije "Fiat" u Kragujevac uvedeni podsticaji za ulaganja u tri industrijske grane koje vicepremijer Dinkić smatra strateškim za budući razvoj Srbije – auto, elektronsku i IT industriju. Ti podsticaji planirani su u visini od 200 mil EUR i u tim industrijskim granama trebalo bi da se zaposli najmanje 1.000 radnika.

Takvi investitori, po rečima Jankovića, mogu da računaju da će im država paketom podsticaja – od finansijskih do infrastrukturnih – pokriti petinu ulaganja. Baš kao što je urađeno u slučaju "Fiata".

Na dilemu da li smo Italijanima mnogo platili da dođu u Kragujevac i tako ih preoteli od Rumuna, Bojan Janković ukazuje da Srbija ništa novo nije izmislila: Mađarska, Rumunija i Slovačka su takve podsticaje dale kompanijama kao što su "Mercedes", "Ford", "Kia", "Peugeot"...

Najsvežiji je primer Mađarske koja je tako prošlog meseca privukla "Mercedes" koji se, da podsetimo, do poslednjeg trenutka raspitivao i za Srbiju.

Ima mišljenja da su Mađari kreativnije tumačili evropske propise u stimulisanju "Mercedesa" i platili čak i nešto više od propisa Evropske unije – da se iznos podsticaja kreće od 25 do 50% investicije i da se investitoru u gotovini može isplatiti 10% ukupnog ulaganja. Iako se podsticaji velikim investitorima rešavaju u direktnim pregovorima vlade i investitora, pa njihov iznos predstavlja poverljivu informaciju, mađarski mediji preneli su nezvaničnu informaciju da su dogovoreni podsticaji vredni 168 mil EUR. To bi značilo da će u Mađarska 21% vrednosti investicije u Kečkemetu (800 mil EUR) ili da će dati 67.000 EUR po zaposlenom (ukupno 2.500 radnih mesta).

I Rumunija je bila lake ruke. Kad je "Ford" kupio 72,4% kapitala u državnoj fabrici "Automobili Krajova" za 57 mil EUR, rumunska država dala je 143 mil EUR podsticaja, gotovo tri puta više od vrednosti osnovne investicije. Istina, pod uslovom da "Ford" investira dodatnih 600 mil EUR u liniju za sklapanje i proizvodnju motora.

Iako je prvobitni dogovor bio da podsticaj slovačke vlade ne pređe 15% ukupne investicije auto-kompanije" Kia", koja je iznosila 1,4 milijarde EUR, procene su da je ukupna podrška korejskom proizvođaču narasla na više od 280 mil EUR, odnosno oko 20% zbirnog ulaganja u projekat.