Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, o srpskoj imovini u Sloveniji i Hrvatskoj - naše prodaju, a svoje traže

(Slobodan Ilić)

Srbija još očekuje da slovenačke vlasti odgovore kako će biti obeštećena srpska strana u slučajevima prodaje imovine srpskih firmi koja se nalazi na teritoriji Slovenije.

- U septembru 2008. dostavili smo slovenačkoj strani pregled srpskih preduzeća koja imaju nepokretnosti u Sloveniji, s molbom da nas obaveste o preduzetim merama kako bi se zaštitila ta imovina - kaže za "Novosti" dr Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Prema njegovim rečima, dopis je upućen nakon što je Slovenija uputila protestnu notu Beogradu, zbog namere ovdašnjih vlasti da privatizuju preduzeća u kojima ima imovine firmi iz ove bivše jugoslovenske republike.

- U pripremi odgovora na notu, u arhivi bivšeg Odseka za sukcesiju, ažurirano je 38 prijava naših firmi u Sloveniji i utvrđeno je da se u nekim slučajevima njihova imovina prodaje putem prinudnog izvršenja radi izmirivanja obaveza prema zaposlenima i prema dobavljačima iz Slovenije - objašnjava Ilić.

U Ministarstvu finansija veruju da će odgovor zvanične Ljubljane stići uskoro.

- Aneks obavezuje države sukcesore da na svojim teritorijama čuvaju privatnu svojinu i stečena prava građana i firmi SFRJ, kao i da se sve vrati u prvobitno stanje, svuda gde su ta prava stečena pre 31. decembra 1990. - napominje Ilić i dodaje da se od Slovenaca očekuje i objašnjenje o obeštećenju.

Prema rečima državnog sekretara, imovinu srpskih firmi u Sloveniji nije procenila država, ali preduzeća imaju interne podatke o njenoj vrednosti.

Nezvanično, Slovenija danas koristi imovinu srpskih firmi vrednu stotine miliona evra. Jedna od "oštećenih" je i kragujevačka "Zastava", koja je u okolini Ljubljane uzela 34.000 kvadrata zemljišta za oko 5 mil (tadašnjih) DEM za izgradnju poslovnog centra. Danas je na tom prostoru "Iskra Avtoelektrika".

Još se ne zna šta će biti ni sa imovinom tri srpske banke u stečaju: Invest banke, Jugobanka i JIK banke. Recimo, poslovni prostori Jubanke u Ljubljani i Mariboru pre osam godina prodati su ljubljanskom "Eugel plusu", da bi se, navodno, isplatili zaposleni ove banke. A, poslovna zgrada JIK banke u Kopru, 2003. godine prodata je za 263.000 EUR.

Sličan odgovor se očekuje i iz Vlade Hrvatske. U ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici ostala je imovina srpskih preduzeća koja se, nezvanično, procenjuje na 1,8 milijardi EUR. Istine radi, i hrvatske firme imaju podosta zahteva za povraćaj imovine svojih preduzeća, ali u duplo manjem iznosu. Mada ne postoji zvanična presuda, Hrvati računaju i na imovinu nekadašnje firme INA, koji su, prema optužbama iz Zagreba, Srbi "prekrstili" u "Beopetrol" i prodali.

Ali, u Hrvatskoj, posebno na njihovom primorju, ostalo je mnogo objekata mnogobrojnih srpskih preduzeća. Čini se, ipak, da u gubitku prednjači beogradski "Genex". On je u Dubrovniku imao odmaralište, u Rovinju hotel, kao i poslovne zgrade u Zagrebu i Osijeku, desetine poslovnica i skladišta...

POČELO, PA STALO

Srbija je, pre nego što je Slovenija uputila protestnu notu, prodala firme u kojima je bilo slovenačke imovine. U pitanju su "Semenarna", "Beoinduplati" i "Inlesa komerc".
Posle toga, od jula ove godine stopirana je prodaja oko 130 firmi u čijem vlasništvu ima porekla bivših JU-republika.