Ništa od ukidanja minimalne cene obuke vozača - Izmene zakona mogu doneti i poskupljenja

Cena obuke za vozače, bar kada je B kategorija u pitanju, ne bi trebalo previše da se izmeni posle usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije, koji se trenutno nalazi pred poslanicima Skupštine Srbije.

Naime, kako kažu u Udruženju auto-škola Srbije, predlagač zakona je odustao od određivanja samo maksimalne cene vozačke obuke (dosad je određivana najniža cena) usvojivši primedbe na tu odluku auto-škola.

- Imali smo sastanak u MUP Srbije i rečeno nam je da je novi predlog kompromisan, pa će Vlada Srbije ubuduće određivati i minimalnu i maksimalnu cenu vozačke obuke - kaže Milan Todorović, predsednik Udruženja auto-škola Srbije.

To praktično znači da se minimalna cena obuke neće značajnije menjati. Moguća su usklađivanja, jer je od 2012, kada je određena minimalna cena obuke, do danas gorivo nešto skuplje, a i auto-škole su, uvođenjem audio i video-sistema umreženih sa informacionim sistemom MUP imale dodatne troškove. U svakom slučaju, cena sasvim sigurno neće biti niža.

- Ovakvo rešenje je bolje nego da se ostalo pri određivanju maksimalne cene obuke. Tada bi pretila opasnost da se ponovi period pre 2012, kada su nesavesni vlasnici auto-škola nerealno niskim cenama privukli hiljade kandidata koji su platili najveći danak tom javašluku - objašnjava Todorović.

U sadašnjoj minimalnoj ceni obuke za vozače od 62.000 dinara (za B kategoriju) je cena teorijskog i praktičnog dela, kao i polaganje teorije i vozačkog ispita.

Cena teorijskog časa je 300 dinara, a praktičnog minimalno 1.000 i kandidat mora da prisustvuje i odveze po 40 časova. Za polaganje teorijskog i praktičnog ispita kandidat mora da plati još po 5.000.

Da bi dobio dozvolu budući vozač mora da završi i kurs prve pomoći i da obavi lekarski pregled. Cena obuke prve pomoći sa kreće od 4.500 do 6.500 dinara, a lekarsko uverenje košta od 800 do 1.200 dinara.

Moglo bi jeftinije

Iako je najveći broj auto-škola zbog konkurentnosti poslovao sa minimalnom cenom obuke, ima i onih koje su skuplje, ali one kandidatima nude i vozila više klase i još neke pogodnosti.

Ima i nekih instruktora i ispitivača koji smatraju da bi cena obuke vrlo lako mogla da bude niža. To bi se postiglo, na primer, uvođenjem obavezne nastave saobraćaja u svim razredima osnovne i srednje škole. Tako bi u startu kandidati "uštedeli" najmanje 12.000 dinara, koliko košta teorijska obuka.

Auto-škole bi mogle i zajedničkim korišćenjem poligona da snize troškove, a mogla bi da pomogne i država, kada bi vozila za obuku tretirala kao sredstva za rad i kada bi škole gorivo i rezervne delove mogle da nabavljaju bez PDV-a.