Oliver Regl, Raiffeisen banka - Pred Srbijom je godina izazova

(Oliver Regl)

Trend da se globalna finansijska kriza sve intenzivnije preliva na realnu ekonomiju neće zaobići ni Srbiju, mada će efekti biti blaži nego u zemljama Evropske unije. Može se očekivati smanjenje izvoza, direktnih stranih investicija, bruto društveni proizvod će usporiti rast, ali Srbija, kako sada stvari stoje, neće ući u recesiju kao visoko razvijeni svet - kaže za "Blic" Oliver Regl, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke.

Dobra okolnost je, kako ističe naš sagovornik, to što bi očekivano smanjenje cena sirovina trebalo da dovede do smanjenja inflatornih pritisaka i, konsekventno tome, smanjenja referentne kamatne stope. U pogledu makroekonomskih perspektiva, naglašava Regl, jasno je da će sveukupno biti pojačana disciplina zbog aranžmana sa MMF-om. Dakle, 2009. će biti godina izazova.

Kako ocenjujete aranžman sa MMF-om i koliko banke mogu da računaju na izvore finansiranja iz međunarodnih finansijskih institucija?

- Aranžman sa MMF-om je dobrodošao, jer on predstavlja sigurnost za državu ukoliko joj eventualno bude neophodan dodatni izvor finansiranja, a sa druge strane aranžman će doprineti većoj disciplini, pogotovo u domenu fiskalne politike.

Kakve su mogućnosti za kreditiranje privrede u narednom periodu?

- Kao lider u kreditiranju privrede u Srbiji, mi smo i dalje veoma aktivni u ovoj oblasti. Naše iskustvo je naročito došlo do izražaja u aktuelnoj situaciji, kada je kreditiranje privrede otežano. Pa ipak, u budućnosti ćemo morati da budemo oprezniji u kreditnoj politici. Saradnju ćemo prevashodno usmeriti ka onim kompanijama sa kojima već imamo dugoročnu saradnju, kao i na one nove koje imaju potencijal da budu dugoročni dobitnici. Same firme u vremenu krize moraju da budu pažljivije u korišćenju likvidnosti i da se najviše fokusiraju na jezgro poslovanja.

Kako ocenjujete tvrdnje da banke u Srbiji izvlače novac iz zemlje jer je on potreban matičnim bankama?

- Reč je o netačnoj spekulaciji, iniciranoj od strane nekih loše informisanih kvazieksperata, koja je više puta demantovana i od strane čelnika NBS, koji imaju najcelovitiji i najtačniji uvid u kretanje kapitala. Kao što je napomenuto, situacija je u pogledu smera kretanja kapitala zapravo obrnuta. S tim u vezi, napominjem da je Raiffeisen banka kao domaća banka koja ima svoju maticu u inostranstvu, u dvostruko privilegovanoj poziciji. Najpre, banka je kapitalizovana zbog restriktivne monetarne politike u Srbiji, ima izuzetno kvalitetan kreditni portfolio zbog konzervativne kreditne politike i izuzetno likvidnu poziciju. S druge strane, imamo i podršku matične banke na koju uvek možemo računati.

Da li beležite povećano povlačenje depozita u protekla dva meseca, odnosno od kako je počela kriza?

- Raiffeisen banka je veoma spremno dočekala krizne nedelje tokom oktobra, jer je u samom vrhu na domaćem bankarskom tržištu u pogledu kapitalne osnove i deviznih depozita. Svi klijenti koji su želeli da podignu novac mogli su to da urade bez bilo kakvih problema. Štaviše, omogućili smo u tom periodu klijentima i nešto što inače nije praksa, da razoroče oročene depozite bez ograničenja. Želeli smo da pokažemo da imamo razumevanje za njihovu bojazan, ma kako nerealna bila, s obzirom na negativno iskustvo tokom devedesetih. Upravo takav pristup je tokom nedelje štednje počeo da nam se na pozitivan način vraća značajnim uplatama i poverenjem starih, ali i novih klijenata, i očekujemo da se taj trend nastavi. Klijenti će u budućnosti svoj odabir banke za štednju više oslanjati na faktor poverenja i sigurnosti, a ne samo na visinu kamatne stope.

Ipak, pojedine banke nude i veće kamatne stope za štednju nego vaša?

- Priznajem da u Srbiji ima banaka koje nude višu kamatu na štednju, ali siguran sam da nijedna ne može da ponudi veću sigurnost uzimajući u obzir ključne parametre, kao što su visina kapitala, kvalitet kreditnog portfolija, likvidnost i lokalno i međunarodno iskustvo. Na svakom klijentu je da odabere svoje prioritete u ovom vremenu.

Zbog čega se slabljenje dinara konstantno nastavlja i pored intervencija NBS?

- Postoji nekoliko razloga koji utiču na pojačan pritisak na dinar u ovom periodu - smanjenje direktnih stranih investicija i samim tim priliva novih deviza, smanjenje prihoda od izvoza. Takođe, trebalo bi napomenuti i da je reč o efektu karakterističnom za ovo doba godine, jer je dinar i prošle godine u ovom periodu oslabio. Ne treba zanemariti ni psihološki efekat prelaska u evro u uslovima povećanih neizvesnosti. Ono što je važno istaći jeste to da je nivo spekulativnog kapitala na tržištu kapitala veoma nizak i da ne može značajno uticati na kretanje kursa, i da će po smirivanju pritisaka u mesecima pred nama nivo oscilacija opasti.

Kako komentarišete trošenje deviznih rezervi i šta očekujete da će se dalje dešavati na tržištu novca?

- Dalje oscilacije u kursu nisu isključene, a NBS vodi odgovornu monetarnu politiku i svojim intervencijama utiče na smanjenje dnevnih oscilacija u pogledu vrednosti dinara u trgovini na tržištu i stabilizaciju u tom pogledu, a ne na promenu trenda u vrednosti dinara prema evru. Tokom narednog perioda, kada se dalje smire prilike na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, to bi trebalo da se reflektuje i na odnos dinar - evro.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 24.11.2008.)