Kako do posla u arapskim zemljama?

Beograđanka Tamara Bullock tokom svoje petnaestogodišnje karijere prešla je put od savetnice za medije potpredsednika Vlade Srbije, preko rada u Rusiji, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima za multinacionalnu kompaniju Grayling, pa do vođenja srpskog ogranka američke kompanije koja se bavi komunikacijama u vazduhoplovstvu Altitude u Beogradu.

O šansama za posao u arapskim zemljama ona je govorila za Blic, a, kako kaže, na Arabijskom poluostrvu naši građani (i građani regiona) posmatraju se "zapadnjacima" i u skladu s tim su i plaćeni, tako da nema velike razlike u uslovima koji će, u Dubaiju, naprimer, dobiti jedan srpski arhitekta, u odnosu na francuskog.

Tamara Bullock je u Katar otišla pre sedam godina, kada je, kaže, bilo lakše naći posao na višoj poziciji u arapskom svetu nego sada, pošto je sada tendencija da se njihovi državljani školuju i kasnije zapošljavaju na višim menadžerskim pozicijama.

- Pozicije srednjeg i nižeg ranga ostavljaju strancima. Međutim, ti stranci, što zbog finansijskih, što zbog drugih uslova, sve češće dolaze iz Indije i jugoistoka Azije. Naši ljudi su u kontekstu arapskog sveta "zapadnjaci" – i finansijski, i profesionalno, svi zaposleni na takvozanim "bela kragna" poslovima su vrlo cenjeni i ne razlikuju se po platama od ostalih Evropljana - kaže Tamara za Blic.

Iako je teže naći posao nego ranije, kaže da zaposlenje apsolutno mogu da nađu "svi koji su konkurentni u svojim profesijama".

- Ne preterujem kada kažem da naših ljudi tamo ima u svim industrijama. Kad kažem naših, mislim na ceo region. Od marketinških i komunikacijskih stručnjaka u oblasti u kojoj ja radim, pa do građevinskih kompanija, a u avioindustriji ne govorimo samo o pilotima i stjuardesama, već i o menadžmentu. Naših ljudi stvarno ima svuda - objašnjava.

Kada je o zaradama reč, one, prema rečima Tamare Bullock, u ovim zemljama jesu visoke, ali su i troškovi veliki.

- Kod njih se plaća bazična plata, koja ti omogućava da sa tamošnjim cenama, koje nipošto nisu male, živiš normalno, a možda i uštediš. Uobičajeno je da se uz platu dobije i naknada za stanovanje, plus u nekim slučajevima, u veoma dobrim kompanijama poput naftnih, dobijaju se i naknade za školovanje dece, koje je užasno skupo, i godišnje može da košta i do 25.000 USD - priča Tamara.

Budžeti su ogromni, a samim tim su ogromni i zahtevi sa kojima morate da se nosite

U Kataru, gde je sagovornica Blica radila, uz česta putovanja širom Bliskog istoka, Turske i Afrike, radi se 16 do 18 sati dnevno.

- Te 2011. sam živela u Vašingtonu i učila arapski, i moja kompanija me pozvala da dođem u Katar. Bila sam tamo njihov prvi zaposleni i napravila kancelariju od 30 ljudi. Tamo su marketinški budžeti sasvim drugačiji nego ovde i ne mere se hiljadama, već milionima dolara. Ali, za te milione moraš da trpiš razlilčite stvari - klijente koji nisu nužno jednostavni, koji imaju zahteve nekada političke, nekada profesionalne prirode. Neke stvari su nama takođe teško razumljive, ali su deo njihovog sistema. Na primer, ceo sistem se zasniva na tome da se sastanči radi sastanaka, a ne radi postizanja nekih konkretnih rezultata i to zahteva dosta strpljenja - objašnjava ona.

Kako objašnjava sagovornica Blica, važno je prihvatiti kulturološke razlike. Od običaja, načina komunikacije s ljudima, odnosa prema lokalcima, dobavljačima...

- Tu ima mnogo razgovora i objašnjavanja. Jednom formirana cena i rok ne znače da će to stvarno tako i biti, različite nacionalnosti različito definišu dogovor i vreme, sve do toga da dva lekara različitog porekla daju dve različite dijagnoze. Tamo treba imati veliko strpljenje. Naučiš da budeš strpljiv i prihvataš stvari onakvih kakve jesu.
Posao i viza se gube zbog jednog pogrešnog pitanja

Prema rečima Tamare Bullock u arapskim zemljama problemi s vizama su česti, jer su sve odluke, pa i te, političke prirode.

- Nekada se donose na nacionalnoj, a nekada na nekoj drugoj osnovi. Žene tamo sasvim opušteno pitaju na razgovoru za posao da li planiraju decu ili kada će se udati. Dešavalo se da ljudi izgube i posao i vizu zbog jedne, naizgled malene greške. Na primer, mi smo kao kompanija dosta radili sa kraljevskom porodicom u Kataru (u Kataru i Saudijskoj Arabiji su klijenti većinom državne ili paradržavne institucije, dok je u Emiratima to češće privatni sektor). Većina tih organizacija sa kojima radite su, dakle, vladine. Dođete u kontakt s članovima kraljevske porodice i tu je protokol vrlo bitan, kao i pristup. Jedno pogrešno pitanje može da košta i posla i vize. Nije dakle, ovo samo priča o višim zaradama, već i o obraćanju pažnje na stvari na koje tu gde jeste verovatno ne biste nikad obratili pažnju. A te male stvari mogu da vas koštaju mnogo - objašnjava.

- Srbija 2007, kada sam otišla, i Srbija danas su dve različite zemlje. Stvari se kreću nabolje. Ljudi uče, bore se. Imamo mi nekih karakteristika u mentalitetu koje nas koče. Uzmite na primer ovu razliku - u Kataru gde sam radila, sa tim radnim vremenom od 16 sati dnevno normalno je da imate ženu koja pomaže u kući i oko deteta. Tamo imate dadilju koja je najčešće Filipinka, ili je iz Kenije, Indonezije... One nemaju nikakav problem da čuvaju dete, a usput i skuvaju nešto, čiste i slično. Ovde, kada uzmete dadilju, prvo što vam kaže je: "ja ne kuvam, ja ne peglam". To je stav koji se preslikava i na neke druge stvari - objašnjava sagovornica Blica i dodaje da je kada u Srbiji intervjuiše ljude za posao uvek prvo pitanje kolika je plata.

- Naravno da je plata bitna, ona je presudna motivacija, i ko kaže suprotno - laže, ali bitno je i šta ćeš naučiti na nekom poslu, i da li ćeš napredovati... Nikako da se naučimo da nešto treba da nam bude aspiracija i inspiracija, pre nego što ispunite taj materijalni deo. I tamo morate da učinite ekstra napor da biste se dokazali. Volontiranje nigde u svetu nije sramota, naprotiv. Kod nas vrlo mali broj ljudi shvata značaj toga. Tačno je, sigurno se s pravom boje da će njihovo volontiranje biti zloupotrebljeno, ali to je istovremeno i prilika da stignete na neko veoma dobro mesto. Tvrdim i da je u Srbiji moguće naći dobar posao bez veze. Probala sam i ja i uspela, i znam mnogo ljudi koji su se tako zaposlili. Neki drugi ljudi ovde su napravili odlične biznise. Nemojte mi reći da vam je za to potrebna neka debela veza - kaže Bullock.

Govoreći o vazduhoplovstvu, oblasti u kojoj trenutno radi Tamara kaže da je o njemu mnogo zabluda, a naročito kada je o platama reč.

- Altitude, firma čiji sam vlasnik bavi se komunikacijama isključivo u vazduhoplovstvu. Vazduhoplovstvo je jedna od ranjivjih industrija, jer kad god se dešavaju promene, krize, ratovi, ili zabrane letova za određene nacije, ta industrija pati i podnosi uvek najteže posledice. Dodatno, ako je posmatraš s finansijskog aspekta, zarade su prilično male. Ja bih svakome koga interesuje avijacija preporučila da volontira. To bez obrazovanja nije moguće u stručnim poslovima, poput vazduhoplovnog tehničara ili pilota, ali poslovima poput marketinga i komercijale to je svakako moguće. Vazduhoplovstvo je jedna od retkih industrija koja se menja iz dana u dan i pruža nesagledive mogućnosti bilo gde na svetu. Preporučila bih svim mladim ljudima koje ova oblast zanima da probaju da rade u njoj. Nije loše ni krenuti od kabinskog osoblja i odatle naučiti kako funkcioniše industrija - zaključuje Tamara Bullock.