Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Dodatni rast plata i penzija ako bude "prostora" - Udeo zarada u BDP-u ne sme da prelazi 8%

Izvor: Tanjug

Ponedeljak, 05.03.2018.

15:48

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: Matej Kastelic/shutterstock.com)

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je na Kopaonik biznis forumu da je za ovu godinu planirano skoro 60 milijardi dinara za rast plata i penzija, a da bi dodatno povećanje moglo da bude samo ako za to bude "prostora", odnosno ako to bude dozvoljavao rast BDP-a.

Vujović je, odgovarajući novinarima tokom Kopaonik biznis foruma, rekao da će to zavisiti od toga koliko ćemo biti uspešni u reformama i da li ćemo imati dinamičan rast.

- Što bude veći prostor, to će biti više za javni sektor. Mi smo u planiranju budžeta za ovu godinu dozvolili maksimalni mogući prostor za povećanje plata i penzija koji su realne makroekonomske projekcije dozvoljavale. To je skoro 60 milijardi ili 1,5% BDP-a. To ne samo da je rekord za Srbiju, već i rekord u svetu - kazao je ministar.

Vujović je naveo da će eventualno dodatno povećanje u budućnosti zavisiti od performansi koje imamo.

- Mi smo se opredelili da nam je cilj da plate u javnom sektoru ne budu više od 8% BDP-a, a da penzije ne budu više od 11%. Tu postoje elementi koje mi ne kontorlišemo, ali moramo da održavamo te parametre. To je jedno od fiskalnih pravila koje smo usvojili - objasnio je.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović smatra da udeo plata i penzija u onome što se proizvede za godinu dana ne treba da bude viši od 11%, a učešće zarada u javnom sektoru ne više od 8%.

Prema njegovim rečima, rast plata i penzija treba da prati ekonomsku snagu zemlje, tako da ako je realni rast privrede 3,5-4% znači da bi toliko mogle da se povećaju plate i penzije nominalno, naravno uvećane za stopu inflacije, objasnio je Petrović.

Uravnoteženi budžet je, kako kaže, moguć i nije restriktivan, jer otvara prostor za dodatna trošenja u narednim godinama, zato što će se smanjivati subvencije za državna i javna preduzeća pod uslovom da se reforme u tom sektoru i sprovedu.

(Foto: Bloomua/shutterstock.com)

Drugi izvor ušteda vidi u smanjenju kamatnih stopa za zaduživanje države koje će uslediti sa padom javnog duga usled uravnoteženog budžeta.

Petrović je ocenio da će se javni dug zemlje smanjiti u narednih pet godina sa sadašnjih nešto malo iznad 60% na ispod 50% ili na 45% zajedno sa restitucijom, što je prema mišljenju Fiskalnog saveta gornja granica za privrede kao što je srpska.

- Uravnotežen budžetski deficit svake godine smanjuje dug za oko 2,5 procentnih poena. Kretanje deviznih kurseva koje se odrazilo na smanjenje javnog duga može da nas zavara... Mi treba da sledimo fundamentalnu determinantu obaranja duga, a to je uravnotežen deficit - poručio je on.

Kako je kazao, to će uticati i na rizik i na kreditni rejting zemlje kroz smanjenje kamata i za državu i za privredu, što je kanal preko koga će se povećati investicije u privredu i poboljšati "ovaj anemičan privredni rast".

Predsednik Fiskalnog saveta je ukazao da Rumunija i Bugarska, koje nisu toliko različite od nas, imaju već investicioni rejting, što je dodatni razlog zašto bi aktuelna fiskalna politika, koja je fokusirana na snažno smanjenje duga, bila potrebna.

Među fiskalna pravila za koja se založio, pored ograničavanja plata i penzija u BDP-u, ubrojao je i limitiranje javnog duga u BDP-u na ispod 50%, kao i "zakucavanje" budžetskog deficita u narednih pet do 10 godina kroz zakon.

Neophodna hitna reforma državnih preduzeća

Regionalna direktorka Svetske banke Linda Van Gelder izjavila je da je Srbija ostvarila fantastične finansijske rezultate što je, kako kaže, dobar osnov za stabilizaciju i ekonomski oporavak zemlje.

(Foto: Borislav Bajkic/shutterstock.com)

- Srbija je sada na kapiji prosperiteta, ali da bi prešla taj prag, da bi imala rast poput rakete, mora da nastavi sa reformama - kazala je Van Gelder i poručila da Svetska banka i dalje želi da bude partner Srbiji na tom putu.

Ona je ocenila da većina reformi još nije završena i da je skoro 500 preduzeća i dalje na neki način pod kontrolom države.

- Zbog smanjivanja plata i penzija imamo uštede od 400 mil EUR godišnje, a uspešno je završen i aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom - rekla je Van Gelder na panelu o programu strukturnih reformi u Srbiji.

Van Gelder je navela da treba nastaviti reforme državne uprave i javnih preduzeća, ukazujući da je Srbija ranije potrošila 1,5 mlrd EUR na "spasavanje raznih banaka i javnih preduzeća".

U tom smislu je ocenila da se mnogo više sredstava troši na održavanje državnih preduzeća nego na reforme.

O reformi državnih preduzeća govorio je i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. Prema njegovim rečima, država je već dosta preuzela na svoja leđa kada je reč o dugovima javnih preduzeća, zbog čega je pod hitno potrebna njihova privatizacija i pronalaženje strateških partnera.

- Rudarsko-topioničarski basen Bor treba što pre privatizovati. Petrohemiju isto tako. Tržišni uslovi su dobri da to može sada da se uradi - rekao je Petrović.

Kod javnih preduzeća, kao što su EPS i lokalna javna preduzeća, treba da dođe do povećanja njihove efikasnosti i modernizacije, jer samo tako reformisana preduzeća mogu da generišu investicije i da budu značajan pokretač privrednog rasta, ocenio je on.

Fiskalni savet je, u svojoj analizi iz juna prošle godine, ukazao na to da postoji ogroman prostor za značajno restrukturiranje tih preduzeća, što bi, kako je naveo, doprinelo smanjenju subvencija koje dobijaju i gubitaka koje prave.

Firme:

Ministarstvo finansija Republike Srbije

Fiskalni savet Republike Srbije

Svetska Banka-WB Beograd

Međunarodni monetarni fond-MMF Beograd

Serbia Zijin Copper doo Bor

HIP-Petrohemija a.d. Pančevo

Elektroprivreda Srbije ad Beograd

Info sa lokala:

Brus

Raška

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.