Obim sive ekonomije u Srbiji smanjen na 15,4% BDP-a - Bezgotovinsko plaćanje smanjuje prostor za netransparentno poslovanje

Borba protiv sive ekonomije jedan je od prioriteta Vlade Srbije za ovu i naredne godine, rečeno je nedavno na trećoj nacionalnoj konferenciji Izlaz iz sive ekonomije. Na ovoj konferenciji objavljeni su i rezultati istraživanja koji pokazuju da je obim sive ekonomije u prethodnih pet godina smanjen je sa 21,2% na 15,4% BDP-a.

Od 10 preduzeća koja su 2012. radila u skladu sa propisima, osam je nastavilo to da čini, dok je od 10 firmi u sivoj zoni, osam odlučilo da pređe u legalne tokove. Dobra vest je i da je u odnosu na 2012. prepolovljen broj firmi koje ne prijavljuju zaposlene, sa 20,5% na 10,8%. Pozitivnom rezultatu su najviše doprineli bolji uslovi za poslovanje, makroekonomska stabilnost, unapređen rad inspekcija i efikasnija naplata poreza, kažu autori istraživanja.

Iako ovo može da raduje, zabrinjava podatak da su ovo rezultati istraživanja samo kod registrovanih privrednih subjekata, kao i to da svako treće preduzeće i dalje posluje u sivoj zoni. Tome značajno doprinose neregistrovane firme koje čine više od 17% ukupnog broja privrednih subjekata u Srbiji.

Nešto detaljnija analiza istraživanja pokazuje da je najdominantniji oblik rada mimo propisa zapošljavanje bez ugovora i isplata zarada na ruke, pa od 100 dinara stečenih radom u sivoj zoni, čak 62 potiče od neprijavljivanja plata. Ostatak, 38 dinara dolazi od izbegavanja evidentiranja prodaje roba i usluga, odnosno profita.

Analiza pokazuje i da su preduzetnici skloniji sivoj ekonomiji u odnosu na privredna društva, kao i firme koje nemaju zaposlene ili posluju s povezanim licima.

Rad u sivoj zoni mahom se shvata kao "strategija preživljavanja" i podaci ukazuju da je verovatnoća da će se firme sa gubitkom naći "u sivom" dvostruko veća u odnosu na firme koje uspešno posluju. Upravo zbog, toga jedan od važnih aspekata borbe protiv sive ekonomije jesu i pozitivne mere. Tako, na primer, država početnicima u biznisu koji zadovoljavaju utvrđene kriterijume omogućava dvogodišnje oslobađanje od plaćanja poreza za ukupno deset zaposlenih.

- Ukoliko uspeju - biće dobro i za njih i za državu, jer ćemo im od treće godine poslovanja naplaćivati porez - objašnjava premijerka Ana Brnabić. Ukoliko, pak, ne uspeju da održe poslovanje, dodaje ona, "barem su probali. I to je dobar ishod. Neophodno je, uostalom, da iskorenimo strah od neuspeha koji i dalje postoji kod mnogih ljudi".

- Nadamo se da će efekti poreskog oslobođenja početnika u poslovanju omogućiti da meru proširimo na nove kategorije – kaže Brnabić i dodaje da postoji mnogo podsticajnih mera koje nisu samo finansijske, već je mnogo urađeno na unapređenju poslovnog okruženja. Ona navodi i da će, ako se budu videli pozitivni efekti u borbi protiv sive ekonomije, biti još većih mera poreskog rasterećenja.

Istraživanje o sivoj ekonomiji u Srbiji 2017, koje je sproveo NALED uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ), nudi i preporuke za smanjenje sive ekonomije.

U tom kontekstu, posebno je naglašeno poboljšanje ekonomske pozicije preduzeća kroz unapređenje regulatornog ambijenta, smanjenje neformalnog zapošljavanja, kao i unapređenje efikasnosti inspekcija.

- Unapređenje inspekcijskog nadzora u cilju otkrivanja neregistrovanih firmi mora da bude prvi prioritet novog akcionog plana Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, kao i efikasnije procesuiranje takvog ponašanja jer sada tek svaki četvrti privrednik smatra da će poslovanje u sivoj zoni biti kažnjeno – kaže Goran Kovačević, potpredsednik Upravnog odbora NALED-a. Veliku ulogu, navodi se, može da odigra i jačanje poreske kulture putem medijskih kampanja usmerenih ka jačanju svesti građana i privrede o negativnim efektima sive ekonomije.

(Ne)jasni efekti nagradne igre sa fiskalnim računima

Jedna od tih kampanja svoje prvo izdanje imala je tokom 2017. Reč je o nagradnoj igri Uzmi račun i pobedi, čiji je drugi krug nedavno počeo. U svom prvom izdanju, kažu predstavnici države, "doprinela je da više od 90% građana Srbije razume šta je siva ekonomija i kako im šteti u svakodnevnom životu".

Nedavno se, međutim, pojavila informacija da Poreska uprava zapravo ne raspolaže podacima o efektima prvog kruga ove igre jer, kako se navodi, informacioni sistemi i softveri ne omogućavaju da se ti rezultati izmere niti imaju kapacitete koji bi omogućili realno praćenje ukupnog prometa, a pogotovo ne razdvajanje po kategorijama obveznika.

Kako je tada rečeno, preciznije raspolaganje podacima biće moguće tek kada se unapredi informacioni sistem, i kada softveri omoguće direktnu vezu u realnom vremenu između obveznika i poreznika.

Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, kaže da se radi o vrlo kompleksnim softverima koji na bazi ogromnih količina podataka koji se prikupljaju od svih fiskalnih kasa sami signaliziraju gde bi mogli da budu problemi i na šta treba obratiti pažnju.

- Nije toliko važno da li ste u realnom vremenu povezani sa svakom fiskalnom kasom u Srbiji koliko je važno to šta radite sa podacima koje od njih prikupljate - kaže on i objašnjava da "mi možemo da se 'nakačimo' na svaku fiskalnu kasu u Srbiji i da vidimo šta se dešava u svakoj prodavnici ali bez analize tih podataka njihova infomativna vrednost ne postoji".

Jedna od mera na kojima Ministarstvo finansija radi jeste i unapređenje bezgotovinskog plaćanja kao deo borbe protiv sive ekonomije.

- Razmišljamo o tome da "vežemo" fiskalne kase za POS terminale i da tako svugde gde postoje fiskalne kase bude omogućeno i plaćanje platnim karticama - navodi Mijailović i podseća da je nedavno "uvedena i 'cash back' opcija u maloprodajnim objektima, koja kupcima omogućava da uz plaćanje platnom karticom istovremeno podignu i gotov novac".

Proizvođači fiskalnih kasa nude pomoć državi

Sa druge strane, proizvođači fiskalnih kasa očekuju da budu aktivnije uključeni u donošenje odluka jer, kako za portal eKapija kažu u kompaniji Galeb Group, "imaju direktan pristup terenu, realnim situacijama i problemima koji ih prate".

- Pioniri smo fiskalizacije u Srbiji, imamo dosta inostranih projekata na kojima smo aktivno učestvovali u postavljanju sistema i voljni smo da savetima i iskustvom aktivno pomognemo unapređenju postojećeg sistema. Ideja ima, potencijalnih rešenja takođe - dodaju i naglašavaju da "kod izrade novih zakona i podzakonskih akata za fiskalne kase, treba konsultovati i privrednike, kako bi pronašli najbolja rešenja sa najmajim troškovima za privrednike".

Podsetimo, država je tokom prošle godine najavila usvajanje novog zakona o fiskalnim kasama zbog kog su udruženja poslodavaca i računovođa, između ostalih, izrazila svoje nezadovoljstvo.

U kompaniji Galeb smatraju da je trenutni sistem dobar i kvalitetniji od mnogih rešenja u okruženju, ali i da ima prostora za unapređenje.

- Još nisu pominjani predlozi konkretnih rešenja za tu dugo najavljivanu online fiskalizaciju - kažu i navode da se "često pravi greška u poistovećivanju reči 'online' sa hrvatskim modelom, koji se u praksi pokazao kao izuzetno loše rešenje".

Kako objašnjavaju, iako još nje predstavljen konkretan predlog rešenja, pa je teško govoriti o visini troškova, jasno je da bi uvođenje online fiskalizacije značilo da će veliki broj fiskalnih kasa morati da se menja ili dograđuje.

Na kraju, u kompaniji Galeb Group kažu da je najbolji vid sprečavanja bilo kakvih zloupotreba, pa i sa fiskalnim sistemima, ljudski faktor.

- Svi podaci, hardverske i softverske zaštite, imaju značajno veći efekat ukoliko imamo ljude koji svojim znanjem mogu da isprate sva dešavanja i svojim sugestijama doprinesu rešavanju zloupotreba fiskalnih sistema - kažu u Galebu.

M.V.