Udeo građevinarstva u BDP-u Srbije povećan na 6,2% - Država planira gradnju 20.000 stanova

U prethodne dve godine udeo građevinarstva u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije povećan je sa 4,3% na 6,2%, rekla je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović na trećoj Srpskoj konferenciji o razvoju nekretnina i infrastrukture.

- To je rezultatat povećane vrednosti infrastrukturnih radova i rasta stanogradnje. Čeka nas bum u stanogradnji, izgradnjom stanova za pripadnike bezbednosnih službi - kazala je ona.

Rekla je i da ove godine, u drugom i trećem kvartalu, počinje izgradnja 1.600 tih stanova, te da se procenjuje da će se time uposliti građevinska industija, kao i da se u naredne dve godine očekuje rast zaposlenosti u građevinarstvu za 10-15%, kao i rast zarada.

- Brine me koliko će naše kompanije biti u stanju da se organizuju i da se udruže kako bi mogle da isprate sve predstojeće projekte. Nisam sigurna da pojedinačno mogu da završe sve poslove i odgovore izazovu stanogradnje. Mi ne govorimo o nekoliko stotina stanova, već o 20.000 stanova u narednih nekoliko godina - rekla je ona i pozvala građevinske kompanije da se udružuju.

Procene su, kako je rekla, da će u poslednjem kvartalu ove godine, naročito 2019. i 2020, Srbija sigurno imati rast od 1,5-2,5% BDP-a zahvaljujući izgradnji stanova za snage bezbednosti.

Kako je istakla, vrednost građevinskih i infrastrukturnih radova u 2017. u odnosu na 2016. godinu povećana je za 50% i dodala da očekuje da se taj trend rasta nastavi.

- Osnovni razlozi rasta su elektronske građevinske dozvole, jeftinije i brže procedure i ukidanja parafiskalnih nameta u oblasti građevinarstva - rekla je Zorana Mihajlović.

Ona je rekla da će biti uveden e-katastar, kao i da će svi planovi biti elektronski.

VESIĆ: Beograd postao grad kranova

Gradski menadžer Goran Vesić rekao je na ovoj konferenciji da je u poslednje četiri godine Beograd postao grad kranova.

- Dokaz za to je da smo prošle godine obračunali naknadu za građevinsko zemljište za izgrađenih 1.018.000 kvadrata, bez Beograda na vodi - rekao je on i dodao da se do sada Beograd razvijao u pravcu ka periferijama, a sada je taj pravac usmeren ka rekama.

- Tu ne mislim samo na Beograd na vodi, već i na Blok 18, i projekat Beko koji kreće da se radi. Prema Adi Huji će se raditi još jedan most. Svi naši veliki projekti silaze na reke - izjavio je Vesić.

Vesić je istakao da pored komercijalnih treba da se rade i infrastrukturni projekti, a prvi je obilaznica oko Beograda, koja se radi zajedno sa republikom, a da bi se ona završila potrebno je da se izgradi most kod Vinče.

On je naglasio da je ipak najvažniji projekat koji će se raditi u naredne četiri godine – izgradnja metroa čija će prva faza koštati između 1,8 i 2,2 mlrd EUR.

Pokrivenost urbanističkim planovima trenutno u Beogradu iznosi više od 60%, a kako je dodao, plan je da u naredne četiri godine pokrivenost planovima bude oko 90%.

Grad Beograd, kako dodaje, ima i problema, od kojih je svakako najveći bespravna gradnja.

- Taj problem ćemo, međutim, rešiti brzo i efikasno, onako kako su rešile druge zemlje koje su bile u tranziciji, jer je to nešto što je nedopustivo i što ugrožava investitore - poručio je Vesić.

Drugi veliki problem Grada je nedostatak kapaciteta u samoj gradskoj upravi jer, kako kaže, "ne možemo da dostignemo tempo izdavanja građevinskih dozvola zbog manjka ljudi".