"Menjaju" gene da pobede bolest - Biološki fakultet u Beogradu uvodi bioinformatiku na sva tri nivoa studija

Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu od sledeće školske godine uvodi bioinformatiku na osnovnim, master i doktorskim studijama, čime će postati jedina visokoškolska ustanova u Srbiji gde će se proučavati ova oblast na sva tri nivoa studija. U toku je priprema studijskih programa za akreditaciju, što je veoma zahtevan i ozbiljan posao, jer su ovi kadrovi deficitarni u našoj zemlji.

Prema rečima prof. dr Željka Tomanovića, dekana Biološkog fakulteta, želja je da se kao gostujući predavači angažuju naši profesori koji rade na prestižnim svetskim univerzitetima, a planira se i saradnja sa Matematičkim fakultetom. On ističe da jedinim naučnim projektom iz bioinformatike na visokoškolskoj ustanovi u našoj zemlji rukovodi profesor Marko Đorđević, povratnik iz SAD i doktorand Univerziteta Kolumbija, zajedno sa svojim timom.

- Težište našeg rada je bioinformatička analiza CRISPR sistema, koji ima ključne primene u biotehnologiji. konkretno, omogućava da se izmeni sekvenca genoma i promeni aktivnost gena i time da uvid u efekat ovih promena u radu organizma - objašnjava prof. dr Marko Đorđević, šef tima za bioinformatiku na Biološkom fakultetu.

- Iako CRISP može da se primeni u svim živim sistemima, uključujući i čoveka, sistem potiče iz bakterija. Zato je neophodno da se bioinformatički analizira veliki broj genoma bakterija, koje sadrže različite CRISPR tipove.

Profesor Đorđević ističe da je glavni cilj rada njegove grupe računska analiza CRSPR sistema i to pojašnjava na praktičnom primeru.

- Zamislite da u familiji imate naslednu bolest kao što je cistična fibroza - navodi prof. Đorđević. - Pošto je za bolest odgovoran defekt u genu, koji se prenosi sa roditelja na decu, CRISPR potencijalno može da se iskoristi da promeni sekvencu ovog gena i time trajno spreči prenošenje bolesti na potomke. Bioinformatička analiza je, međutim, neophodna da bi buduće primene CRISPR bile efikasne i bezbedne.

Nedostatak prostora

- Osnovni problem sa kojim se suočavamo je nedostatak prostora, jer Biološki fakultet nema svoju zgradu - navodi dr Đorđević.

- Nedavno smo, kroz konkurs Razvoj visokog obrazovanja, dobili sredstva od Vlade Srbije kojima je opremljena savremena računarska laboratorija. Međutim, ona mora da se deli sa bibliotekom i da se u njoj drži nastava iz predmeta za koje se ne koriste računari.