Borovnica "cedi" malinu - u zapadnoj Srbiji niču plantaže zasejane skupocenim voćem

Prerastaju ovih dana mnoge zarasle ledine u užičkom kraju u prvoklasne plantaže pitome borovnice. Stigao je iz nemačkog grada Gilten prvi tovar najkvalitetnijih uvoznih sadnica skupocenog voća. Malina je kao srpski voćni brend "broj 1" dobila - konkurenciju.

Upakovan u velike palete, rasad brižljivo odgajan tri godine na imanju nemačke kompanije "Berry Port" iz Giltena, iz požeškog carinskog skladišta kreće dalje, na put po Srbiji. Stići će, osim u sela užičkog kraja, i do Raške. Svi očekuju visok rod, dobru otkupnu cenu i veliku zaradu...

Po sertifikovane sadnice u carinsko skladište u Požegi prvi je stigao Ilija Krunić iz Užica. Na svakom sanduku, i to je novina, vidljivo je istaknuta deklaracija o kvalitetu, a na svakoj grančici sertifikat. U selu Krvavci Ilija je pripremio 64 ara zemlje. Na novoj plantaži su radnici istog dana posadili 1.550 sadnica.

- Svaka sadnica košta 5,40 EUR. Najviše je sorte "djuk". Prve dve godine nema roda, a tek 2011. očekujem veću berbu. Uložio sam dosta novca, nadam se i pristojnoj zaradi - kao da tepa sadnicama Ilija, dok njegov sin Aco znatiželjno posmatra krhke biljke na mestu dojučerašnje livade, pomaže u sadnji i supruga Milena, tu su ćerke Ivana i Jovana, kada im fakultetske obaveze to dozvole.

Samo za paljeni stajnjak, ukupno 30 velikih traktorskih prikolica, Ilija je uložio 3.000 EUR. Sadnice je platio 8.370 EUR, dovukao je na imanje tone strugotine od četinara, neophodne za zastiranje rasada. Odlučio se za borovnicu, kada je video plantažu Žarka Kuzeljevića na Beloj zemlji, nadomak Užica. Reč je o bez konkurencije najuređenijoj plantaži "modrog voća" u državi i jednoj od najvećih, na 1,6 hektara.

- Radni vek sam proveo u Nemačkoj kao alatničar. Odlučio sam da ušteđevinu uložim u ovu plantažu. Imam sorte "djuk", "nui", "blukrop". Primila je ovde borovnica "srpsko državljanstvo" - ističe Kuzeljević, koji je pre sadnje izgradio put do zasada. Sada je tu sve "pod konac". Na nekadašnju ledinu doveo je vodu, uveo struju. Umesto "redovnih" 25.000 EUR, njegov zasad je po hektaru koštao dvostruko više...

Proivođači ističu kako je, ipak, došlo vreme da pohvale državu, jer bez njenih subvencija ne bi se usudili da pokrenu posao. Država im vraća 3,5 od ukupno 5,40 EUR, koliko košta svaka uvezena sadnica.

- Za moju borovnicu obezbedio sam obavezno navodnjavanje "kap po kap", a država pokriva 50% cene ovog sistema. I za protivgradne mreže vraća se 30% - objašnjava Kuzeljević.

On očekuje da mu ovih dana bude isplaćena subvencija za raniji, prolećni zasad. Novac kasni, kažu, prvo zbog zastoja oko formiranja Vlade, a zatim i zbog rebalansa budžeta. Ali će stići... Pomažu i gradovi i opštine, finansiraju kupovinu sadnica za svoje proizvođače. Užice, Bajina Bašta i Čajetina prednjače. Svih 4.600 strukova, koji su stigli u Rašku, primera radi, platila je opština.

Na adresi "Agros - trade", firme koja je generalni zastupnik nemačkog "Berry port", sabralo se srpsko iskustvo u gajenju borovnice.

- Jedina smo zemlja izvan Evropske unije koja je, iako "na jedvite jade", uspela da dobije ovako kvalitetan sadni materijal. Ove godine smo uvezli 40.000 sadnica, prošle isto toliko. Poređenja radi, nemački "Berry port" godišnje izveze 1,5 miliona biljaka u Italiju, Austriju, Španiju, Poljsku - podseća direktor firme "Agros - trade" Stevo Dojčinovski.

- Interesovanje u Srbiji je veliko, jer država pomaže. Letos je srpska borovnica prodavana za "lepe pare". Otkupna cena za kilogram bila je od 6 do 10 EUR, zasenila je malinu. Skoro sav rod, u svežem stanju, otišao je u EU.

Krug borovničara bio bi nepotpun bez Inovacionog centra za poljoprivredu u Arilju. Ovde je moguće dobiti sve informacije o gajenju kulture koja je kod nas dugo bila potcenjena, o kojoj se malo zna.

- U Srbiji sada imamo više od 50 hektara pod borovnicom, najviše u užičkom kraju i u Belanovici kod Ljiga. Na novim plantažama, pre zime je potrebno u zasad dodati piljevinu, i osnovno đubrivo, izraelski "multikombejsi" - naglašava direktor centra Radojko Luković.

Kažu da potražnja borovnice u sledećoj deceniji neće znatnije padati. To je i garancija za pristojne otkupne cene. Tona modrog voća je ove godine prodavana za 6.000 do 10.000 EUR.