Računi za vodu i upravljanje otpadom daleko od ekonomskih - Slovenija i Hrvatska prednjače cenama

Kada bi kojim slučajem imala odrešene ruke, komunalna preduzeća bi najpre prepravila cene odnošenja smeća i upravljanja otpadom. Analize pokazuju da bi ova usluga, u srednjem roku, mogla da poskupi i 70%.

Sledeća na tapetu bi bila voda, a prosečan novčanik bi u budućnosti mogao da podnese i za trećinu skuplju kapljicu.

Jedino toplane nemaju čemu da se nadaju. Građani ne bi izdržali dinar poskupljenja grejanja. Srećom po potrošače, poslednju reč imaju lokalne samouprave. A one se klone poskupljenja. Naročito u izbornim godinama.

Poslednje istraživanje o cenama osnovnih komunalnih usluga u državama Zapadnog Balkana, koje je radilo Poslovno udruženje komunalnih preduzeća Komdel, pokazuje da bi za tri do pet godina građani Srbije mogli da plate mesečni račun za smeće od 4,3 EUR i 0,8 EUR po kubiku za vodu i kanalizaciju.

- Reč je o projekcijama na srednji rok. To se ne bi sutra desilo - objašnjava Lazar Krnjeta, sekretar Udruženja Komdel, i dodaje da je "Srbija, u okviru pregovora sa EU, preuzela neke obaveze i već smo u ozbiljnom zaostatku".

- Sa jedne strane imamo onoliko koliko je potrebno uložiti, ali s druge strane, svi smo mi potrošači i moramo da vodimo računa koliko možemo da podnesemo. Treba, međutim, da znamo da neulaganje nosi neke rizike. U slučaju upravljanja otpadom, u Srbiji se on tretira isključivo kao đubre. Ključno je da promenimo pristup i počnemo da ga tretiramo kao resurs. Da unapredimo način separacije, uvedemo biološki tretman i da sama deponija bude adekvatno napravljena.

Cena vode je još osetljivije pitanje, jer je ona zagarantovano ljudsko pravo. Potrošači u razvijenim zemljama je uveliko tretiraju kao potrošni resurs i sve se više štedi. Građani Srbije, procene su, troše i 200 litara mesečno po potrošaču. Danci su među najštedljivijima i sveli su potrošnju na manje od 100 litara.

- Zapušteni cevovodi, u koje decenijama nije investirano, rizični su. Pitanje je dana kada će negde nastati problem. Samo Beograd ima 3.000 kilometara sekundarne vodovodne mreže. Pa, i da ima novca, potrebna je najmanje decenija da se oni rehabilituju - objašnjava Krnjeta.

On navodi i da je ozbiljan problem i veliki broj naselja koja nemaju kanalizacionu mrežu.

- Ako je vodnim sistemima pokriveno 90% domaćinstava, kanalizacionim je pokriveno svega oko 50%. Po našim računicama, sa ovim cenama, grejanje je već probilo granicu pristupačnosti. Potrošači više od ovoga ne mogu da plate. Mora da se vodi računa ne samo koliko nešto košta, već i ko to može da plati.

Slovenija i Hrvatska prednjače cenama

Trenutni cenovnici vode i kanalizacije su najpovoljniji u Crnoj Gori i Makedoniji - 0,47 EUR po kubiku. Sledi Republika Srpska - 0,55 EUR i Srbija - 0,60 EUR. u Federaciji BiH je 0,68 EUR, a u Sloveniji 1,69 EUR po kubiku. Najskuplje je u Hrvatskoj - 2,09 EUR.

Upravljanje otpadom je najjeftinije u Srbiji 2,56 EUR mesečno, a sledi Makedonija (2,7 EUR), Republika Srpska (3,44 EUR), Crna Gora (3,65 EUR), Federacija BiH (3,9 EUR), Hrvatska (7,2 EUR) i Slovenija (14,8 EUR). Istraživanje pokazuje da bi svuda trebalo da poskupi ova usluga, sem u Sloveniji, gde bi bilo poželjno pojeftinjenje od 5%.