Banke nezakonito naplaćuju troškove obrade kredita - Za 15 godina od privrede i građana 100 mil EUR

Apelacioni sud u Beogradu doneo je prvu pravosnažnu presudu po kojoj banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita, odnosno proviziju za obradu kredita.

Kako je za B92 rečeno u Udruženju bankarskih klijenata Efektiva, reč je o jednokratnom trošku koji banke naplaćuju prilikom odobrenja kredita, odbijajući ga u određenom procentualnom iznosu od iznosa odobrenog kredita.

- Ovo je prva pravosnažna (konačna) presuda po tom osnovu, koju je doneo Apelacioni sud u Beogradu. Pre toga su donete dve identične na Višem sudu u Somboru - kaže predsednik Udruženja Dejan Gavrilović.

Presudom je utvrđeno da je ništava odredba ugovora kojom je ugovorena ova naknada, a koja je suprotna članu Zakona o obligacionim odnosima, koji definiše kamatu kao jedinu cenu kredita. Sud u presudi konstatuje da nije jasno na koje stvarne troškove se odnosi naplata ove provizije, ni da li ih stvarno ima, s obzirom na to da je banka sve svoje troškove morala već da ukalkuliše u kamatu, kao cenu prodatog novca, objašnjava on.

- Banke u Srbiji su na ovaj način poslednjih 15 godina od građana i privrede Srbije naplatile više od 100 mil EUR. Samo na stambenim kreditima, kojih u Srbiji trenutno ima oko 90.000, ako se uzme da je prosečan iznos kredita bio oko 50.000 EUR, a prosečan procenat naplaćene provizije za obradu kredita bio 1%, dolazi se do iznosa od 45 mil EUR naplaćenih samo na ovom tipu kredita - navodi Gavrilović.

Da je ovaj trošak fiktivan, a ne stvarni trošak, pokazuje poređenje dva kredita, jednog na iznos od 1.000 EUR, a drugi na iznos od 10.000 EUR.

Banka sa oba klijenta obavi isti posao realizacije kreditnog posla i na oba kredita naplati 1% od odobrenog iznosa, što znači da na prvom zaradi 10 EUR, a na drugom 100 EUR, za potpuno isti posao, kaže on.

Prema Gavrilovićevim rečima, pravo na povraćaj imaju svi korisnici kredita koji su platili proviziju za obradu kredita, bez obzira na to da li je reč o fizičkim ili pravnim licima. Svi tipovi kredita (stambeni, keš, potrošački, auto, biznis, privreda, krediti za adaptaciju itd), kao i krediti koji su isplaćeni u bilo kojoj valuti (dinarski, evro i švajcarski franak).

- Pravo na povraćaj se ostvaruje tužbom, nema zastare za ove postupke, tako da mogu da tuže svi koji su unazad 15 godina, od kada strane banke posluju u Srbiji, podigli neki od kredita. Takođe, bez obzira na to da li je kredit otplaćen ili je još u otplati - naveo je Gavrilović.

On podseća da svi koji žele da ostvare ovo pravo, mogu to uraditi preko Udruženja Efektiva koje obezbeđuje besplatnu pravnu pomoć za svoje članove.

Gavrilović navodi da je i Narodna banka Srbije nedavno poslala dopis svim bankama u kom ih upozorava da trošak obrade kredita ne mogu da naplaćuju u procentualnom iznosu, te da on ne sme da bude zamena za prenisko određenu kamatnu stopu, a čime se klijenti dovode u neravnopravan položaj.