Sredinom 2009. stižu još dve low-cost kompanije u Srbiju - šansa za jeftiniji avio-prevoz i do 30%

Sa samo dve low cost (niskotarifne) avio-kompanije – "German Wings i "Norwegian Air", Srbija je svojevrsna crna rupa u regionu, a građani Srbije prinuđeni su da uz čekanje u redovima za vize putuju po višim cenama od suseda. Upravo zbog toga, ali i zbog većeg prometa na Aerodomu " Nikola Tesla" (a samim tim i većeg profita) čelnici ove kompanije pokušavaju da dovedu nove low cost kompanije u Srbiju, nudeći im niže takse i povoljnije uslove od okruženja.

- U novembru ćemo organizovati konferenciju na koju smo već pozvali brojne evropske low cost kompanije sa ciljem da im predstavimo povoljnije uslove i niže cene za njihovo poslovanje u Srbiji. Očekujemo da se javi više kompanija, poput "Viz Aira, "Easy Jeta, "Sky Europe"i drugih. Čućemo šta oni traže, reći ćemo šta mi možemo da im ponudimo i očekujem rezultate - kaže za "Novac" Bojan Krišto, direktor Aerodroma "Nikola Tesla".

Šta će aerodrom konkretno ponuditi low cost kompanijama?

- Spremni smo da smanjimo cene naših usluga između 10 i 20% i da segmentiramo usluge tako da low cost kompanije mogu da biraju koje će od njih koristiti. U usluge spadaju sletanje na aerodrom, prihvat putnika, čekiranje, korišćenje avio-mostova, osvetljenja, parkinga. Ideja je da im ponudimo mogućnost da ne moraju da koriste sve usluge, što je sada slučaj, već da biraju samo one koje su im nužne. Uz to, pojedine usluge pojeftiniće za 10-20% - obajšnjava Krišto. Aerodrom je, takođe, spreman da niskotarifnim kompanijama omogući fleksibilan red letenja, njima prilagođen, kako bi mogle da što više eksploatišu svoje avione.

Očekivani epilog ovakve konferencije, prema Krištovim rečima, trebalo bi da budu još dve-tri nove low cost kompanije u Srbiji, koje bi nakon dobijanja svih potrebnih dozvola i priprema mogle da počnu sa radom polovinom 2009. godine.

- Dolazak novih low cost prevoznika značio bi za građane jeftinije karte za 20-30%, odnosno ukupnu uštedu od 100-150 mil EUR godišnje. To bi takođe za građane značilo, uz sadašnje četiri destinacije koje nude dve postojeće low cost kompanije, još šest-sedam novih destinacija.Jedna od verovatnih destinacija bila bi i Španija, za koju vlada veliko interesovanje, a trenutno ne postoji direktna linija iz Beograda. Za ovakav plan očekujem i podršku Vlade Srbije, jer smo počeli da jednostrano primenjujemo privremeni sporazum o SSP, pa možemo isporazum o otvorenom nebu. Čak i bez toga, Direkcija za civilno vazduhoplovstvo može da da dozvole, kao što je dala sadašnjim low cost kompanijama - tvrdi maš sagovornik.

Koristi od dolaska niskotarifnih kompanija osetio bi, naravno, i sam Aerodrom. Promet putnika, koji je u 2007. godini bio 2,5 miliona, a ove godine je planirano 2,7 miliona, bio bi, nakon ulaska ozbiljnih loukostera, uvećan za skoro milion. Samim tim bi i profit aerodroma bio znatno veći - lane je iznosio oko 4,5 miliona, a ove godine se očekujeizmeđu 16 i 20 mil EUR.

Indikativno je da je porast saobraćaja u regionu mnogo veći nego kod nas. Za to postoji nekoliko razloga. Jedan leži u činjenici da je tržište naših suseda liberalizovano, a drugi što njihovim građanima nisu potrebne vize.

- Ideja je da se istovremeno restrukturira "Jat", da se radi na belojšengenskoj listi, i da se uvedu low cost kompanije polovinom sledeće godine. Ipak, za veći promet putnika nije dovoljno angažovanje samo aerodroma, već mora da dođe do liberalizacije tržišta, a za to je presudno usvajanje sporazuma o otvorenom nebu, koji već dve godine stoji u Skupštini - kaže Krišto.

Otvoreno nebo

Sporazumom o otvorenom nebu, koji je Srbija potpisala još 29. juna 2006. godini, a još nije ratifikovan, dobija se slobodan pristup vazduhoplovnom tržištu 36 zemalja potpisnica i potpuna liberalizacija tržišta, što znači mogućnost za dolazak drugih low costera. I u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo Srbije smatraju da je važno da Narodna skupština što pre ratifikuje ovaj sporazum.

Prema rečima Katarine Andrić-Milosavljević, portparola Direktorata, sporazum predviđa dve tranzicione faze, a mi završavamo prvu - čekamo potvrđivanje sporazuma i Montrealske konvencije u Skupštini i usvajanje novog Zakona o civilnom vazduhoplovstvu.

- Sporazum će se postupno primenjivati sve do okončanja drugog tranzicionog perioda, kada će građani osetiti sve povoljnosti koje sobom nosi ovaj sporazum, poznatiji kao "Open sky". To se, dakle, neće desiti preko noći, već postupno. Građani Srbije će svakako imati povoljnosti jer će cene karata biti niže, a izbor avio-prevoznika veći. I zaposleni u avio-saobraćaju i avio-industriji imaće više posla, a time i veću dobit - kaže Andrićeva.

Ona navodi da u Srbiji već četiri sezone posluju dve strane low cost avio-kompanije – "Norwegian Airshuttle" i "German Wings", a za svaku sezonu podnose novi zahtev Direktoratu. Na pitanje zašto imamo samo dve strane kompanije, ona odgovara da nema mnogo zainteresovanih, da im verovatno naše tržište nije dovoljno profitabilno i napominje činjenicu da je vizni režim otežavajuća okolnost, koja sprečava ljude da više putuju.

Interesovanja stranih low cost kompanija ipak je bilo, a upućeni kažuda su mnoge od njih odustale nakon loših iskustava kompanije "Niki" uvlasništvu legendarnog vozača formule 1 Nikija Laude. Naime, Lauda je nameravao da otvori liniju Beograd - Beč pa je nakon usmenih uveravanjada će dozvolu dobiti, čak počeo i da prodaje karte, da bi mu Direktorat za civilno vazduhoplovstvo ipak dozvolu uskratio. Nezvanično se može čuti da su takvog iskustva kompanije "Niki", od našeg tržišta odustalii "Viz Air", "Sky Europe" i "Malev". Mađarski "Viz Air" je umesto u Srbiju otišao u susednu Rumuniju, u Temišvar, uveo šest destinacija iima 400.000 putnika svake godine.

- Tačno je da je kompanija "Niki" odbijena, ali je to ujedno i jedina kompanije koja je podnela zahtev, a nije dobila dozvolu.

"Niki" je odbijen zato što, prema bilateralnom sporazumu, između Srbije i Austrije može da leti samo po jedan prevoznik iz svake zemlje, a to pravo već koriste "Jat Airways" i "Austrian Airlines". Uvođenjem trećeg avio-prevoznika došlo bi do kršenja tog sporazuma, a s tim se nisu složili već postojeći avio-prevoznici - kaže Andrićeva i dodaje da ćenakon ratifikacije sporazuma o "otvorenom nebu Evrope", "Niki" bezproblema moći da leti na liniji Beograd - Beč ili bilo kojoj drugo jruti, kao i sve ostale evropske tradicionalne i low cost kompanije.

Namerno kašnjenje

Kašnjenje u dolasku novih lou kost kompanija i namerno odugovlačenje usvajanja sporazuma o otvorenom nebu, upućeni pripisuju pokušaju države da zaštiti nacionalnog avio-prevoznika – "Jat“. Upravo zato je dozvolu za rad u Srbiji dobilo svega nekoliko kompanija: domaća "Centavia", koja je brzo ugašena, "Master Airways", ćerka firma "Montenegro Airlines" (takođe ugašena), nemački "Germen Wings" i norveški "Norwegian Air". Vlasnik ugašene "Centavie" Predrag Vujović, nekadašnji direktor "Jata", letos je kao krivca za ovakvu situaciju označavao "Jat" i njegovi monopolski položaj, kao i nezainteresovanost države da uredi ovu oblast, zbog čega je, kako napominje, samo u poslednje dve godine ugašeno pet avio-kompanija (dve kargo i tri putničke kompanije - "Aviogenex", "Centavia" i "Master Airways"). Tada je Vujović isticao da je potrebno da država shvati da low cost kompanije jednoj zemlji omogućavaju veći priliv stranih turista, napominjući da je u low cost kompanijama iskorišćenost kabine veća od 97%, dok je u "Jatovim"avionima svega 65%. Sada, svega nekoliko meseci kasnije, Vujović, čiji se povratak na čelo "Jata" ovih dana pominje u javnosti, nije želeo za "Novac" da govori o problemima u poslovanju low cost kompanija.

Čekajući "otvoreno nebo“, putnici iz Srbije prinuđeni su da plaćaju skuplje karte jer sa samo dvelow cost kompanije i četiri leta i daljenismo konkurentno tržište. Do liberalizacije tržišta, iz Beograda sepreko low cost kompanija "German Wings“ i "Norwegian Air" mogu leteti samo za Keln i Štutgart, odnosno Oslo i Stokholm. Ko se opredeli da leti ovim kompanijama, kartu kupuje preko interneta, ali računa na toda u avionu nema besplatnu uslugu, hranu i piće, već to dodatno plaća u avionu. Procedura registracije na aerodromu je ista. Osnova razlika je što kada putnik putuje low cost kompanijom kupuje svoju kartu preko interneta i on sve mora da završi preko interneta pre nego što dođe jer low cost kompanije nemaju svoje predstavništvo. Sve što se završava s kartama i uplatom bagaža je preko interneta. Ukoliko Srbija tokomsledeće godine uđe u bezvizni režim za evropske zemlje i skupština ratifikuje sporazum o otvorenom nebu, očekuje se i dolazak novih low cost kompanija, sa kojima će se sa Aerodroma "Nikola Tesla" putovati ponižim cenama.

Niki Lauda stiže sledećeg leta

Kompanija "Niki", u vlasništvu slavnog asa Formule 1 Nikija Laude, najavljuje dolazak na srpsko tržište već sledećeg leta.
- Šteta je što nismo uspeli da od ovog leta letimo iz Srbije iako smo tražili dozvolu. Želeli smo da uvedemo liniju Beograd-Beč ali, nažalost, zbog činjenice da još nemate ratifikovan sporazum "Open skay" i da već jedna kompanija iz Austrije leti za Srbiju, nismo dobili dozvolu od vaših vlasti. Ipak, ne odustajemo i nadam se da ćemo ovog puta uspeti i početi da letimo na toj liniji već od leta 2009 - kaže za "Novac" Kristijan Lesjak, direktor prodaje i planiranja u kompaniji "Niki".

On ističe da su dobili poziv Beogradskog aerodroma za konferenciju low cost kompanija u novembru, na koju će doći, sa željom da već od aprila budu prisutni u Srbiji, kako bi od leta mogli da počnu sa letovima. Za sada je u planu samo linija Beograd - Beč, po ceni od svega 29 EUR, a naknadno je moguće i uvođenje linije Beograd-Berlin. Na pitanje da li je tačno da im je bivši ministar Velimir Ilić nudio umesto beogradskog niški aerodrom, Lesjak odgovara potvrdno i napominje da su tu ponudu odbili, jer su trenutno isplativi samo letovi iz srpske prestonice.

- Mi smo shvatili iz razgovora sa vašim vlastima da smo odbijeni zbog politike štićenja "Jata". Koliko razumem, sada nije uspela privatizacija ovog preduzeća pa pretpostavljam da takve mere zaštite nisu dale rezultate. Imamo mi razumevanja za tešku situaciju vašeg avioprevoznika, ali verujemo da je u interesu građana Srbije da lete po povoljnijim cenama, a i Aerodroma "Nikola Tesla" da ima što veći promet i prihode. Zato sam uveren da ćemo od 2009. leteti i iz Srbije - poručuje Lesjak.

Jurimo "Viz Air"

Kao najpoželjnijeg "igrača" na tržištu Srbije menadžment Aerodroma„ "Nikola Tesla" vidi mađarski "Viz Air"“. Ovo je najozbiljniji regionalni igrač, čiji bi dolazak, prema nezvaničnim procenama, povećao broj putnika iz Beograda za 800.000 godišnje. Ovaj lou koster osnovan je 2003, a od juna 2004. počeo je redovan saobraćaj iz Budimpešte. Matična kompanija je osnovana u Londonu sa kompanijama ćerkama u Poljskoj i Mađarskoj. Tokom prvih tri meseca poslovanja "Viz Air" je prevezao 250.000 putnika. U prvoj godini poslovanja kompanija je imala oko 1, 4 miliona putnika. U 2006. godini sa više od četiri miliona putnika "Viz Air" je pretekao "Sky Europe". Flotu "Viz Air" čini 9 "airbus A320-200“i četiri "airbus A 319/320“ u lizingu.

Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 1.11.2008.

Eurowings (Germanwings) GmbH Cologne

Norwegian Air Shuttle ASA Fornebu

A.D. Aerodrom Nikola Tesla Beograd

Vlada Republike Srbije

Narodna skupština Republike Srbije

Aerodrom Konstantin Veliki Niš

Air Serbia ad Beograd

Austrian Airlines

PREDSTAVNIŠTVO AUSTRIAN AIRLINES BEOGRAD

CENTAVIA BEOGRAD

Master airways Niš

Beograd  

Niš  

Bojan Krišto

Direkcija za civilno vazduhoplovstvo

Katarina Andrić Milosavljević

Montrealska konvencija

Niki Lauda

Niki

formula 1

Viz Air

Sky Europe

Malev

Predrag Vujović

Open sky Agreement

Velimir Ilić

Kristijan Lesjak

airbus A320 200

airbus A 319 320

Temišvar

Beč

Keln

Štutgart

Oslo

Stokholm

Berlin

Budimpešta

London