Danskim iskustvom do uzgoja 14 miliona svinja - Stroži propisi ishrane i lečenja životinja garantuju kvalitet

Srbija, prema procenama stručnjaka, ima potencijal za uzgoj više od 14 miliona svinja, a gaji se gotovo pet puta manje. Dok je pre dva veka svoju ekonomiju zasnivala na izvozu više od 200.000 svinja, danas uvozi za polovinu više, a zbog obaveznog vakcinisanja protiv svinjske kuge, "rampa" za tržište Evropske unije odavno je spuštena.

U ovoj grani poljoprivrede, svetski vladar odavno je Danska. Njihov način uzgoja svinja, koji podrazumeva visoki stepen zaštite, kontrole i godišnji prirast po krmači od oko 30 prasadi, odnedavno se primenjuje i na nekoliko najvećih farmi u Srbiji.

Da je ključ ovakve pozicije Danaca na tržištu u rukama pojedinačnih farmera i otkupljivača i njihovom do tančina propisanom uzajamnom odnosu, uverili smo se na farmi svinja Borkergor u Fakseu. Njen vlasnik Kaj Munk (57) jedan je od oko 4.000 uzgajivača svinja u ovoj skandinavskoj zemlji.

- Za mene i druge farmere, najvažniji je zagarantovan otkup svake krmače, tovne svinje i praseta koje uzgojim. S druge strane, u obavezi sam da se pridržavam propisanog načina njihove ishrane i eventualnog lečenja antibioticima, jer samo tako mogu da garantujem za kvalitet i zdravlje mesa svake jedinke - kaže Munk.

Ove godine na farmi ima 3.000 tovnih svinja i 400 krmača, koje će, kako očekuje, oprasiti oko 13.000 prasića.

- Svaka krmača oprasi od 30 do 33 praseta godišnje, a doziranom ishranom, bez koncentrata, potrebni prirast se skraćuje za 25 dana. Od prosečnih 14,5 prasadi po leglu, preživi ih 13. Prodajem ih kada dostignu potrebnih 35 kilograma. Sve to doprinosi ekonomičnijoj proizvodnji i vrhunskom kvalitetu mesa, koje je mesnato i do 60% - objašnjava Munk.

Da bi zadovoljio sve propisane norme za uzgoj svinja, odlučio se za zatvoren ciklus proizvodnje.

- Na farmi sa imanjem od 20 hektara, uzgajam i sve komponente ishrane, osim soje i minerala koje godinama kupujem od istih dobavljača. Sam proizvodim i stajnjak i osoku, tečno organsko đubrivo, a propisane kvote pođubravanja zemljišta do u gram poštujem, budući da su kontrole redovne, a kazne velike. Za najmanji prekršaj u bilo kom lancu proizvodnje početna kazna je 3.335 EUR - kaže Munk.

- Od 140.000 tovnih svinja i prasića koje sam poslednjih 10 godina prodao otkupljivaču, nikada ni u jednom uzorku nisu pronađeni tragovi antibiotika. Na njihovo prisustvo u mesu životinja u Danskoj je nulta tolerancija - kaže Munk.

Uz zaradu koju imam od prodaje, iz fondova Evropske unije svake godine dobijam donaciju od oko 95.000 EUR za investicije i osavremenjavanje proizvodnje. Ipak, kriza od 2008. ostavila je traga. Umesto petoro, zapošljavam troje radnika, a i ja radim po 17 sati svakodnevno. Poslednje dve godine ima finansijskih pomaka, ali na odlično poslovanje, kao pre deceniju, vratiće nas samo ukidanje sankcija Rusiji - kaže Kaj Munk.

Prema podacima Danskog saveta za poljoprivredu i hranu, prošle godine je u Danskoj uzgojeno oko 20 miliona svinja i proizvedeno je 1,9 miliona tona svinjskog mesa. Od izvoza u 151 zemlju sveta, zarađeno je gotovo četiri milijarde evra. "Žig" danske tehnologije postao je sinonim za najbolje što u ovoj oblasti može da se ponudi. Zato se svinje i svinjetina iz Danske kupuju čak i kada je cena veća od konkurentske.