Privatni vrtići u Beogradu niču kao pečurke - Državne ustanove uskoro u manjini

Broj privatnih vrtića u kojima se sufinansira boravak dece od 2015. do danas uvećao se čak tri puta, baš koliko i broj mališana u njima.

Prema podacima Sekretarijata za dečju zaštitu i obrazovanje, 2015. roditeljima čija su deca odbijena u državnim vrtićima na raspolaganju je bilo 88 privatnih vrtića u kojima Grad Beograd sufinansira boravak mališana. Već sledeće godine ovaj broj je dupliran, da bi 2017. u prestonici bilo 247 vrtića koji su u sistemu refundacije.

U 2015. u privatnim vrtićima boravilo je samo 4.000 mališana, a sada ih je preko 12.300. Ukoliko bi se sa otvaranjem privatnih obdaništa nastavilo ovim tempom, njihov broj bi uskoro mogao da premaši državne, kojih je 314, u okviru 17 predškolskih ustanova.

Privatni vrtići su postali unosan biznis otkad su ušli u jedinstven sistem i Grad Beograd uveo subvencije roditeljima u iznosu od 80 odsto ekonomske cene, odnosno maksimalno 22.361 dinara mesečno. Iste, 2015. godine, cena boravka u vrtićima pala je sa 10.000 na 5.540 dinara, zbog čega je došlo do prave eksplozije interesovanja roditelja da svoju decu upišu u vrtić, ali i do dugačkih listi čekanja na mesto u njemu.

- Tokom prošle godine Grad Beograd je za sufinansiranje boravka dece u privatnim vrtićima izdvojio više od dve milijarde dinara i sa ovim projektom predškolskim obrazovanjem obuhvaćeno je oko 70.000 dece, što je istorijski maksimum u Beogradu - kaže gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak.

On ističe da je na listi čekanja trenutno oko 3.500 dece, kao i da je u planu da se ona smanji na minimum, pre svega otvaranjem novih mesta i adaptacijom praznih prostora koje Grad već ima.

- Sada postoji okvirno 270 privatnih vrtića, a oni se i dalje otvaraju, samo ne istim tempom kao kada je tek zaživela refundacija. Prošla je ta neka prva euforija kada su ljudi mislili da je lako otvoriti vrtić i raditi, ali broj dece ipak nije neiscrpan - kaže Dušanka Tasić, predsednica Udruženja privatnih vrtića, i dodaje da je dostignuta granica nakon koje bi novi objekti ugrožavali i poslovanje sadašnjih.

Kako je za kratko vreme broj otvoren ogroman broj privatnih vrtića, roditelji su upozoravani da više pažnje obrate prilikom upisa deteta, umesto da biraju najbliži. Dešavalo se da frizerski saloni postaju vrtići, da boravak košta 500 EUR mesečno...

- Nije to baš tako, postoje minimalni uslovi koji moraju da se ispune kako bi se otvorio privatni vrtić, a oni uopšte nisu naivni - tvrdi Dušanka Tasić, uz napomenu da je potreban elaborat sa detaljnim opisom prostora, opreme, sredstava, didaktičkog materijala, zaposlenih i planiranog broja upisane dece po vaspitnim grupama...

Među mnogobrojnim privatnim predškolskim ustanovama ima i onih koje su osnovali stranci.

- Stranci uglavnom otvaraju vrtiće sa programom njihovih zemalja. Znam i da je jedna strana kompanija koja se bavi i obrazovanjem postala partner u poslu postojećem vrtiću - priča Dušanka Tasić.

Međutim, stranih privatnih obdaništa u sistemu refundacije Grada nema.