Nišlije se vraćaju rimskom nasleđu - Uskoro rekonstrukcija muzeja na Medijani (FOTO)

Niš, nekadašnji Naisus, rodno je mesto imperatora Konstantina Velikog, vladara koji je hrišćanstvo proglasio zvaničnom religijom Rimskog carstva. Tokom Konstantinovih čestih boravaka na Balkanu Naisus je postao važan grad sa velikom carskom rezidencijom, kažu istorijski podaci. Njegovo najpoznatije i najotmenije predgrađe bila je Medijana, gde je Konstantin izgradio veliki ekonomski kompleks sa nizom luksuznih vila. Građevine antičke Medijane najviše krase bogati i dobro očuvani mozaici. Ovaj lokalitet, iako dosada nedovoljno poznat turistima, uskoro će ponovo biti prezentovan javnosti, nakon rekonstrukcije muzeja Medijana, koji od 2013. nije otvoren za posetioce.

U toku je izrada glavnog projekta rekonstrukcije.

- Na konkursu koji je završen u novembru, izabrali smo najbolje idejno rešenje i sada radimo glavni projekat. Planiramo da apliciramo kod Ministarstva kulture za sredstva. Koliko nam je novca neophodno za rekonstukciju još ne znamo, a više informacija ćemo imati upravo kada glavni projekat bude završen - kaže za eKapiju Vesna Crnoglavac, viša kustoskinja antičke zbirke Narodnog muzeja u Nišu.

Pobedničko idejno rešenje je rad beogradskog Arhitektonskog fakulteta - autora doc. Miloša Komlenića i autorskog tima AGM – red. prof. Borislava Petrovića, van. prof. Ivana Raškovića i arh. Nade Jelić. Ovom timu, poverena je i izrada glavnog projekta.

Po oceni žirija, njihovo rešenje svojom jednostavnom formom prati oblik unutrašnjosti muzejske zgrade, čime je u prvi plan stavljena antička arhitektura.

- U rešenju se koriste savremeni i transparentni materijali. Omogućena je jednostavna komunikacija i ostavljeno dovoljno prostora za muzeološku postavku. Sagledana je i neposredna okolina muzeja sa naglaskom na pristupni prostor i uspostavljena vizuelna celina unutrašnjosti i spoljašnosti. Upotreba novih materijala dosledno je sprovedena, od uvodnih info panela do prezentacije unutrašnjosti objekta. Konstruktivni sistem je razrađen, ne ugrožava izložene arheološke ostatke i omogućava njihovo sagledavanje i održavanje. Vodilo se računa i o udobnosti korišćenja nove konstrukcije, primenom gumiranih obloga na pojedinim mestima. Problemi energetske efikasnosti su sagledani i predviđene su mogućnosti rešavanja - stoji u obaveštenju žirija.

Kako su ocenili članovi žirija, rad je u celosti usklađen sa programskim zahtevima i pruža kvaliteto rešenje za adekvatnu prezentaciju očuvanih delova antičke arhitekture i pokretnog arheološkog materijala, sa odgovarajućim visokim tehničkim standardima, kao i visokim standardima bezbednosti.

Predloženo rešenje stavlja u jezgro događaja arheološki nalaz dela kompleksa Medijane kao i najvredniji pokretni materijal. Uspostavljaju se dve prostorne ravni i to: "ravan memorije" i "ravan sadašnjosti".

- Ravan memorije je arheološki nalaz Medijane sa svim svojim morfološkim i spomeničkim osobenostima i na nju se naslanja ravan sadašnjosti, koju čine zgrada muzeja na Medijani kao i novopredloženo rešenje unutrašnje galerije, pristupnog stepeništa i ostalih elemenata koji "služe" prezentaciji arheološkog nalaza - objašnjavaju autori.

Zgradu muzeja na arheološkom nalazištu Medijana podigao je Narodni muzej Niš 1936. godine. Muzej je tokom leta 1935. godine sproveo arheološka istraživanja koja su rezultovala otkrićem očuvanog podnog mozaika, zbog čega je doneta odluku da se podigne objekat koji će omogućiti fizičku zaštitu mozaika i stvoriti uslove za njegovu prezentaciju. Arhitektonsko rešenje objekta, u obliku antičkog hrama sa stubovima između bočnih zidova koji nose timpan, izradio je Vladimir Hodanović, umetnik i inženjer Banske uprave.

Muzej je otvoren za javnost 1936. godine, a pored podnog mozaika prezentovanog in situ, u njemu je bila uređena i prigodna arheološka postavka, koja je posetiocima pružala uvid u funkciju i značaj lokaliteta. Sve do 2013. godine, bio je otvoren za posetioce.

Kako su arhitekte osmislile budući izgled muzeja, pogledajte u galeriji!