"Izgradimo Srbiju zajedno uz PPP i C.R.E.A.M Srbija mrežu" - novi mehanizam za iskorišćavanje investicionog potencijala Srbije

(Anka Papa)

Srbija ima najveći investicioni potencijal na Balkanu, ali su joj neophodni novi mehanizmi za iskorišćavanje te prednosti kao što je PPP model (public-private-partnership), odnosno program javno-privatnog partnersta, koji ne zahteva preveliku finansijsku intervenciju države i njeno zaduženje u inostranstvu, naglašava direktor "C.R.E.A.M Serbia PPP Alliance" Anka Papa i objašnjava da je ovaj model možda i jedina šansa Srbije da konačno izgradi infrastrukturu, neophodnu za privlačenje i dolazak stranih investitora.

Objašnjavajući da je glavni cilj "C.R.E.A.M. Srbija", kao lokalnog partnera lobističke kuće verifikovane u evropskom parlamentu "C.R.E.A.M. Europe PPP Alliance“, ubrzavanje realizacije infrastrukturnih projekata u zemljama tranzicije PPP modelom, Anka Papa naglašava da ovaj model, koji se u svetu karakteriše kao "pomoć za sampomoć“, prevashodno služi za mobilisanje privatnog kapitala u investicije javnog sektora, radi smanjenja troškova, povećanja kvaliteta usluga, ukupne vrednosti izgrađenih objekata...

U najkraćem, javno-privatno partnerstvo može se opisati kao kooperacija između javnog i privatnog sektora u domenu planiranja, proizvodnje, finansiranja, poslovanja ili naplate javnih poslova. Javni sektor (država, lokalna samouprava) u ovom slučaju se javlja kao inicijator saradnje, odnosno kao partner koji "definiše“ šta je potrebno izgraditi (vodovod, kanalizacija, škola, aerodromi, putevi...) i taj posao prenosi na privatni sektor, koji mora da izvrši ugovorenu obavezu i posle određenog vremena se povuče iz posla. "C.R.E.A.M Srbija“ je, prema rečima Anke Pape, deo čitavog tog projekta kao savetodavac i tehnička pomoć.

- "C.R.E.A.M Europa“ je neprofitna organizacija sa kancelarijama u još 14 zemalja, verifikovana u Evropskom parlamenta, koja objedinjuje evropski privatni potencijal i pomaže državi i lokalnim samoupravama da što kvalitetnije pripreme dokumentaciju neophodnu za konkurisanje za PPP model. Mi zapravo promovišemo program koji dovodi da se privatni resursi objedinjavanjem uključe u proces evropskih integracija. Evropska unija raspolaže i delom budžeta namenjim evropskim integracijama, ali teži ka tome da u jedan takav posao, kroz novčane stimulanse, uključi i privatne kompanije. Privatni sektor, kroz razne programe EU, kao i kroz kredite, dolazi do novca za investiranje. Ali, ne može ga investirati ni gde hoće, ni kako hoće. Da bi opravdao sredstva koja traži, on u rukama mora imati kvalitetan projekat. Obaveza države jeste da pripremi kvalitetnu dokumentaciju, koju ona, kao po pravilu, nema – objašnjava Anka Papa i dodaje, da u takvim slučajevima, "C.R.E.A.M“ Srbija pruža državi tehničku pomoć i upućuje je kako da uradi dokumentaciju, kako bi došlo do realizacije posla.

Kako ističe Anka Papa, "C.R.E.A.M“ u svojoj "bazi“ članova ima potencijalne privatne investitore voljne da se uključe u program javno-privatnog partnerstva, kojima ova nevladina organizacija dostavlja informacije o potrebnim investicijama.

- Članstvo u "C.R.E.A.M“ je i velika šansa za srpske građevinske kompanije, jer evropski konzorcijumi koji dobiju posao, svakako neće dovoditi sopstvenu operativu iz inostranstva za nešto što se gradi u Srbiji, već će kao podizvođače angažovati domaće firme. Zato smo nedavno i raspisali javni poziv za domaće firme raspoložene da se priključe našoj mreži, jer ovo je velika šansa i za njihov izlazak van granica Srbije - navodi Anka Papa i kaže da "C.R.E.A.M Srbija" raspolaže i ima obavezu da svoje članstvo informiše o svim aktuelnim tenderima za izgradnju u Evropi i pomogne im da se valjano pripreme za konkurisanje za posao.

Prema rečima Anke Papa, u "C.R.E.A.M Evropa" učlanjeno je više od 550 kompanija, koje su spremne da ulože u Srbiju kroz PPP model. Ovaj model je, ponavlja naša sagovornica, možda i najveća šansa Srbije.

- Država i lokalne samouprave u ovom slučaju ulažu samo zemljište, a kako u ovim projektima sa 30% vrednosti projekta učestvuje EU donacijom, sve u cilju smanjenja učešća privatnog sektora, ta donacija se računa kao učešće države. Taj novac država kasnije ne vraća EU, već joj se, kroz deobu prihoda sa "koncesionarom", taj novac vraća u budžet. Državna obaveza je da iz budžeta plati izradu tenderske dokumentacije projekta na ime garancija da lokalne samouprave neće odustati od posla. Dužnost konzorcijuma je da taj novac vrati u budžet kroz investiciju, što znači da država sama sebi pozajmljuje novac. Zato se za ovaj model kaže da je to "pomoć za samopomoć" – objašnjava Anka Papa i dodaje da firme, obično udružene u konzorcijum, koje uđu u ovakve projekte, sa javnim sektorom potpisuju ugovor na 25 ili 30 godina, da bi po principu eksploatacije javnog dobra kao vidom povraćaja investiranog, povratile uloženi kapital.

Za sve vreme trajanja ugovora, zajednički se dele i dobit i upravljačka prava. Posle toga, naglašava Anka Papa, "koncesionar" se povlači i izgrađena infrastruktura, kao i sva dobit koja iz nje proizilazi, ostaje državi. Sagovornica "eKapije" pojašnjava, navodeći primere 3 načina realizacije investicija, zašto je PPP model najkvalitetniji.

- Primera radi, kada država iz budžeta finansira gradnju infrastruktura, ona taj posao kontroliše, kako sa finansijskog tako i sa urbanističkog aspekta, i sama ubira prihode koji mogu biti dobri, ali i loši. Ona posle toga ima obavezu i da finansira održavanje tog javnog dobra, ali se postavlja pitanje šta će sa njim biti, ukoliko u budžetu ne bude imalo novca za njegovo održavanje. To znači da se ta investicija može pretvoriti i u izgbljenu investiciju.

Kod, primera radi, direktnih stranih investicija, država daje zemljište na 99 godina, a lokalna samouprava dobija samo jednokratnu naknadu za zemljište. Tako država dobija samo gomilu socijalnih problema, koji se opet prevaljuju preko njenih pleća i budžeta.

Kod PPP modela to nije slučaj, kaže Anka Papa i navodi da, iako se nadležnost upravljanja javnim dobrom prenosi na privatnog partnera, država ne gubi pravo nad imovinom, nego ravnopravno deli dobit iz eksploatacije sa privatnim partnerom.

- A to iz razloga što se udeo EU, koji se "mobiliše" kroz donaciju, mora namenski utrošiti u planiranu investiciju. Taj deo novca se računa kao učešće države u investiciji, tako da država stiče pravo na deobu dobiti iz eksploatacije. To u biti dodatna dobit za državu – kaže Anka Papa i naglašava da je strategija "C.R.E.A.M" da prati projekat od ideje do investiranja uz slogan "Izgradimo Srbiju zajedno uz PPP i C.R.E.A.M Srbija mrežu".