Somborska fabrika agropeleta Beta Corn osvaja i inostrano tržište

Agropelet postaje sve atraktivniji bioenergent, pa to je bio razlog da porodica Đurišić iz Sombora, nakon decenije bavljenja poslom presovanja slame, krene sa pogonom za proizvodnju agropeleta. Kažu, isplativost nalaze za sada u somborskom ataru, pa je sirovine dovoljno, kao i kupaca.

Agropelet se koristi kao bioenergent ili prostirka za stočarsku proizvodnju. U odnosu na zemlje Evropske unije, kada je u pitanju agropelet, Srbija je u povoljnijoj situaciji, jer je znatno jeftini, što otvara perspektivu značajnog plasmana na inostrano tržište. U fabrici agropeleta Beta Corn u Kljajićevu kažu da je kvalitet put do konačnih domaćih i stranih kupaca kojih je sve više, a magacini se pune za izvoz.

- Agropelet od pšenice u svim delovima sveta se koristi kao prostirka kod stočarske proizvodnje i uzgajanje životinja, što kod nas još uvek nije zažiovelo. Pokušaćemo u narednom periodu da afirmišemo korišćenje peleta i u te svrhe - kaže Stevan Krtolica, rukovodilac proizvodnje fabrike agropeleta Beta Corn.

- Sirovine ima dovoljno, za ovu godinu i previše. Polako ljudi prelaze na loženje i greju se na biopelet koji nam je najdostupniji i najjeftiniji - napominje Nikola Đurišić, zamenik direktora.

U objektu fabrike trenutno se nalazi preko 20.000 bala sena težine do 350 kilograma, kako kažu, sirovine više nego dovoljno za ovu godinu.

- Potražnja za peletom u Evropi je velika, a većina postrojenja u inostranstvu je prešla na proizvodnju žitnog peleta, jer je on dezinfikator za stočarsku proizvodnju ili razne farme - ističe Krtolica.

Agropelet se dobija tehnološkim postupkom mlevenja, vlaženja i presovanja raznih biomaterijala. U Evropi se koristi decenijama, dok je u našoj zemlji sve atraktivniji energent.