(E Magazin) Marketinška razglednica iz Španije i Portugalije

Kada plivate marketinškim i PR vodama dvanaest godina, a godišnji odmor provedete u inostranstvu, hteli-ne hteli i nesvesno opažate reklame, bilborde, zanimljive PR akcije... Koliko su naše kampanje slične onima u Zapadnoj Ervopi? Koja marketinška i PR sredstva su popularna tamo, a koja kod nas? Verujem da utisci stvoreni „na blic”, tokom turističkog obilaska, pažljivom oku profesionalca mogu otkriti sasvim dovoljno o ulozi oglašavanja i odnosa s javnošću u svakodnevnom životu jedne zemlje. I, naravno, tu je i obavezno pitanje: koliko smo u ovim oblastima blizu ili daleko od zemalja za koje je potrebna šengenska viza.

U Portugalu i Španiji sam provela nepunih mesec dana. Pošto smo putovali kolima, prvi susret sa jednom, za nas, sasvim neobičnom formom ličnog PR-a imali smo upravo na autoputu. Među brojnim prevoznim sredstvima, moćnim četvorotočkašima, upamtili smo samo jedan kamion sa italijanskim registarskim tablicama. I to ne samo zato što smo se s njim preticali prolazeći kroz Italiju, Francusku i Španiju, niti što smo zapazili da vozača svi pozdravljaju. Svoju očiglednu popularnost dugovao je fotografiji na zadnjem delu kamiona: na njoj je bio prosedi čovek sa bradom, dobroćudnog izgleda. U toku jednog preticanja, shvatili smo da je čovek sa fotografije, glavom i bradom – vozač kamiona! Nekada je potrebna samo dobra „caka” da biste izazvali pažnju...

Bilbordi odlaze u istoriju

U Španiji, konkretno u San Sebastijanu i Santjagu de Komposteli, veća je šansa da animirate javnost oglasom u novinama, nego outdoor kampanjom. Za razliku od naše zemlje u kojoj smo sa svih strana opkoljeni bilbordima, u Španiji (kao i u drugim zapadnoevropskim zemljama) ovaj vid oglašavanja polako odlazi u marketinšku istoriju. Tek po koji bilbord bljesne da ne bismo zaboravili da se ipak nalazimo u potrošačkom društvu. A na bilbordima – kampanja za Niveu, identična onoj kod nas. S druge strane, kiosci su prepuni dnevnih novina, šarenih časopisa, licencnih izdanja... Utisak je da „literature” na kioscima ima bar tri puta više nego u Srbiji. Tome u prilog govore i istraživanja prema kojima su Španci među najvećim konzumentima novina i časopisa u Evropi.

Španci su ovog leta konzumirali i Coca-Cola Light, i to u ogromnim količinama. Besplatno, naravno. Tokom boravka u San Sebastijanu imala sam prilike da vidim kako izgledaju ulične promocije ovog proizvoda. Promoteri su prolaznicima delili letke i konzerve, a količina Coca-Cole Light koja je za dva dana podeljena znatno premašuje slične promotivne evente u Srbiji. Rezultat: novi ukus popularnog osvežavajućeg pića probali su svi. Ne bi bilo naodmet razmotriti mogućnost da i u Srbiji promocije budu izdašnije...

Božanstveni PR

Ako ste slučajno pomislili da najbolji PR u ovoj mediteranskoj zemlji imaju osvežavajući napici – na pogrešnom ste tragu! Moj utisak je da katolička crkva na ovom polju nema dostojnu konkurenciju. Najpre, crkve u San Sebastijanu, a pogotovo u Santjagu de Komposteli su izuzetno posećene. Na ulazu u svaku crkvu nalazi se prodavnica u kojoj vernici i turisti mogu da kupe mape Španije, suvenire, knjige, ikone... A ako na proputovanju kroz ovu zemlju poželite da se ispovedite – velika je verovatnoća da to možete učiniti na maternjem jeziku. U španskim crkvama obično ima 7–8 ispovedaonica (svaka ima redni broj) i u svakoj ispoveda sveštenik na drugom jeziku. Katolička crkva u ovoj zemlji ide i u susret novim tehnologijama: tako se u gradskoj katedrali u Barseloni službe prenose na nekoliko video-bimova! Odnosi s javnošću: odličan, 5.

U Portugalu, međutim, ruralni turizam je pravi hit. Brojni putokazi i natpisi pored puta „mame” turiste da odsednu u nekoj od vila, starih i po dva veka. Neke od njih su služile kao vinski podrumi, a danas su preuređene, dekorisane stilskim nameštajem, dok su sobe su pretvorene u konforne apartmane. Umesto odlaska u hotel sa pet zvezdica, Portugalci radije biraju tihi odmor na selu, u nekoj od ovih prelepih vila, u kojima se organizuju i kongresi, prijemi, kokteli, venčanja i brojni promotivni eventi. Ovaj trend je stigao iz drugih evropskih zemalja, a brojke kažu da ima preko 200.000 registrovanih pružalaca usluga u seoskom turizmu u Evropi koji nude oko 2 miliona ležaja turistima iz celog sveta.

Ne kasnimo baš uvek i u svemu

Kao i kod nas, filmski hit broj 1 jeste „Rat svetova”. Ovo ostvarenje istovremeno je stiglo u naše i portugalske bioskope. Istog dana kada su reklame za film osvanule na bilbordima, dobila sam poruku od našeg provajdera mobilne telefonije da je u bioskopu „Takvud” počelo prikazivanje ovog blokbastera. U ovom slučaju podudaran je bio tajming (ipak, u nekim oblastima sledimo evropski ritam), a kad je reč o kampanji portugalske socijalističke partije, primetila sam jedan nama dobro poznat politički simbol. Na bilbordima ove stranke centralno mesto zauzima pesnica, veoma slična onoj koja je bila vizuelni amblem (logo) Otpora! Sa ostalih bilborda kojima se propagiraju potencijalni gradonačelnici i pretendenti na lokalnu vlast posmatrali su nas nasmejani političari, dok je reč koju smo najčešće susretali na lecima bila – transparentnost. Zvuči poznato?!

Na kraju, poslastica... Portugalce smo, vremenski gledano, pretekli u – erotici! Prvi sajam erotike kod nas je organizovan krajem maja, a u Lisabonu mesec dana kasnije, od 30. juna do 3. jula. Bilo je tu erotskih šou programa različite tematike, projekcija filmova „za odrasle” (sa oznakom XXX), upriličena je izložba erotske umetnosti, ali i prigodna debata. Ono po čemu se ovaj međunarodni sajam najviše razlikovao od našeg bilo je radno vreme. Portugalci su u erotskim sadržajima uživali od 14 časova do 1 čas posle ponoći. I to je dobar PR.

Pijaca lopova

Mi imamo buvljak, a Portugalci – tzv. pijacu lopova. Svake subote u Lisabonu se priređuje ova prodajna fešta koja već ima status institucije. Ovde se, kao što ime govori, može pazariti (ili ako ste srećnik pronaći otuđena) manje ili više kvalitetna roba – od slika, umetničkih predmeta i antikviteta, do ploča i CD-a fado muzike. Ovde sam uspela da pronađem i časopis Elle iz 1955. godine koji se prodavao za pola eura. Prvi broj srpskog Ella objavljen je pre nekoliko meseci.

www.emagazin.co.yu