Slobodan Mihajlović, Generalni direktor kompanije Blok 67 Associates – Da li znate koliko morska dubina može da izbriše suvozemne muke i probleme ?

(Slobodan Mihajlović, Instruktor CMAS-M2N3E, generalni direktor kompanije Blok 67 Associates Novi Beograd)

Kako sam zavideo posadi broda Kalipso !

Pripadam onoj generaciji ronilaca koja je svoja prva iskustva u gnjuranju, kako su to tada zvali, stekla po plićacima Jadrana za vreme letovanja sa familijom i ispred crno belog televizora. Bez daha sam gledao poduhvate POSADE BRODA KALIPSO, koju je predvodio kapetan Žak Kusto. Bio sam opčinjen neverovatnim scenama podvodnog sveta koji je ranih sedamdesetih godina prošlog veka bio dalji i neistraženiji nego Mesec.

Tako su mi idoli postali momci u crnom sa veoma čudnom opremom, koji su neustrašivo uranjali u mora i okeane, spuštali se u nedostupne dubine, otkrivajući svojima kamerama jedan novi svet, koji je bio tako blizu, a tako daleko od nas. Otkrivali su mesta za koja nisam ni mogao da zamislim da postoje, jedan novi svet, svet tišine i raznolikih oblika, svet pun mističnosti, novih, živopisnih i tajansvenih formi života.

Proteklo je od tada dosta vremena i vode i za 33 godine aktivnog bavljenja ronjenjem obišao sam mnoga mora, ronio u većini okeana i stekao veliki broj prijatelja, sa kojima sam u tom čarobnom podvodnom svetu doživeo i podelio divne trenutke.

Tada, kad sam počinjao, nije bilo lako postati ronilac. Duga obuka bila je uslovljenja opremom koja je imala za sadašnje pojmove ograničenu sigurnost. Na svu sreću, vremana su se promenila. Obične kese iz samoposluge, koje su nam pomagale da izronimo, zamenili su najsavremeniji regulatori plovnosti, plastične satove zatvorene u teglu od majoneza zamenili su deko-kompjuteri, a glomaznih rebrastih creva prvih jednostepenih regulatora više nema. Ronjenje nije više aktivnost zanesenih pojedinaca. Sada je, na svu srecu, lako završiti jedan od početnih kurseva i bezbedno zaroniti u “veliko plavo”. Milioni ronilaca širom sveta široko otvorenih očiju i srca danas sledi neizbrisivi trag koji je za sobom ostavila POSADA BRODA KALIPSO.

Ronjenje pored ostrva Tenerife

Nažalost, život nameće svoj ritam i sada ronjenjem mogu da se bavim uglavnom za vreme odmora.

Upravo sam se vratio sa ostrva Tenerife, najvećeg od sedam Kanarskih ostrava. Nastala pre više miliona godina erupcijom vulkana, Kanarska ostrva se nalaze priljubljena uz Afričku obalu, okružena Atlantskim okeanom. Njihovo postojanje i nastajanje vezano je za mnoge legende i verovanja, od kojih je najrasprostranjenije da su upravo ona ostatak legendarnog potonulog kontinenta Atlantide.

Legenda kaže da postoji i osmo ostrvo pod imenom San Borondon, koje samo ponekad izranja iz okeana i koje imaju priliku da vide samo posebno srećni ljudi, koji se više ne vraćaju, jer ostaju na njemu.

Ta čudna kombinacija vode i vatre koja je stvorila Kanarska ostrva ostavila je na njima predivne pejzaže divlje prirode koja varira od pustinje do najgušćih šuma. Na ostrvu Tenerife možete u isto vreme uživati na peščanoj plaži dok se u pozadini iza vas ponosno uzdiže najviši vrh Španije, El Teide, sa svojih 3850 m nadmorske visine, pokriven snegom.

(podvodni pejzaž Tenerifa)

Podvodni svet Kanarskih ostrva takođe je pun kontrasta. Vulkansko poreklo dna stvorenog od lave, sa nedostaktkom krečnjaka uzrokuje da je dno ispresecano klancima i ukrašeno čudnim formacijama lave prepunih života. Za razliku od Mediterana i ostalih manjih mora, priobalje ostrva se karakteriše malim dubinama koja naglo pada na više hiljada metara.

Druženje sa delfinima

Upravo takva konfiguracija dna uzrok je skupljana velikih jata riba, kao i kolonija morskih sisara pre svega delfina ,pilot” i plavih kitova. Njihova omiljena hrana su glavonošci i sve vrste lignji, koje se nalaze na dubimnama do 1500 m. uz zidove podvodnih litica. Lignje u veličini od nekoliko santimetra do nekoliko metara, ovde se skupljaju u velike kolonije koje se na velikim dubinama hrane manjim organizmima ,što predstavlja pravu priliku za gozbu za kitove i delfine.

(Pilot Kit na površini jede veliku lignju)

Ovi neprevaziđeni lovci u grupama nesmetano i obilno se hrane na velikim dubinama, a dan uglavnom koriste za odmor na površini. To nam omogućava da prisustvujemo spektakularnim scenama i da u prirodnom okruženju posmatramo ova predivna stvorenja iz neposrednje blizine.

Deluje nestvarno naći se usred okeana na nekoliko milja od obale, okružen jatom slobodnih delfina /Tursiops truncatus/ koje može da ima i do 50-ak članova. Osećaj nepreglednog plavetnila ispod nas, zvuka delfinovih zvižduka i njihova radoznala igra u kojoj nam prilaze da bi nas osmotrili definitivno predstavljaju vrhunski doživljaj, koji je teško opisati.

(Susret sa delfinima u otvorenom moru)

Komunikacija koja je nemoguća sa drugim morskim stvorenjima i sa divljim životinjama uopšte, sa delfinima se čini nekako laka i normalna. Osećaj koji ostavljaju pod vodom svojim neverovatno brzim kretanjem i veselom igrom u trenutku vas opušta i izaziva radoznalost i divljenje. Susret sa bilo kojim životinjom ili većom ribom u divljini kod većine ljudi izaziva urodjen oprez i strah dok se sa delfinima i kitovima taj osećaj gotovo uopšte ne pojavljuje, čak ni kod dece koja često u pratnji starijih rone, kako bi ih posmatrali, a neku put - čak i dodorivali.

( Igra delfina )

Kako komunicirati sa kitovima pilotima ?

Ništa manje njije interesantan ni susret sa kitovima pilotima

/globicephala melas/. Njihova kolonija ispred ostrava Tenerife smatra se za najveću na planeti. Za razliku od delfina, ovi sisari žive u manjim porodicama, koje čine jedan mužjak sa više ženki i mladunaca. Nihovo kretanje nije tako brzo i vešto kao kod delfina, ali sa svojih osam do devet metara dužine izazivaju divljenje, zbog elegantnih pokreta kojima se kreću na površini.

(Šampioni u skokovima)

Kontakt koji je se sa njima uspostavlja teško je opisati. Potpuno svesni prisustva ronilaca koji im dolaze u posetu deluju pomalo nezainteresovano, da bi iznenada napravili neki gest koji nedvosmisleno pokazije da su svesni našeg prisustva. Neretko ti gestovi imaju karakret mimike ili klimanja glavom , i često izgleda kao da žele da nam pošalju neku poruku mahanja perajima ili repom.

Najfascinantniji momenti su kada iz samo njima poznatih razloga delfini ili kitovi počnu da izvode akrobacije koje nisu plod dobre dresure, već njihovog veselog karaktera. Okretanje na ledja, mahanje perajima, skokovi van vode deo su tog repertoara koji zadivljuje sve one koji mogu da mu prisustvuju.

( Pilot kitovi poziraju )

Njihova opuštenost i sigurnost u kontaktu sa ljudima najbolje se ogleda u tome da ženke sa tek rodjenim mladuncima radoznalo prilaze, što često ostavlja utisak da one svojim mladuncima pokazuju nas kao nesto vrlo interesantno.

( Mladunče delfina sa majkom )

Prisustvo ovakvim prizorima i tako blizak kontakt sa stvorenjima koja nas okružuju i koja žive u svetu i okruženju potpuno drugačijem od našeg, ostavlja uvek jak utisak.

Kako ih sačuvati ?

Ovakvi divni primeri živog sveta koji nas okružuje i koji sa nama deli prostor na ovoj planeti morali bi da nas navedu da ozbiljno povedemo brigu o njegovoj zaštiti. Naša ljudska, cesto pominjana, viša inteligencija koju posedujemo u odnosu na većinu živih bića na našoj lepoj plavoj lopti, ne samo da treba da nas izdvoje po načinu na koji stvaramo dobro stanje za nas, već i po tome - kako koristimo prirodu i okolinu.

Često je dovoljno da napravimo par koraka u šumu ili samo da zaplivamo par metara u moru, da bi shvatili koliko treba da budemo obazrivi i pažljivi, kako bi sva bića ostala bezbedna i kako bi i naša pokolenja mogla da ih vide i u njima uživaju, na isti način - kao i mi.

Autor : Slobodan Mihajlović

Fotografije : S.Mihajlović, P.Aspas