Akcija i akcionar

Vlasnici akcija jednog akcionarskog društva predstavljaju njegove akcionare, a njihova prava se razlikuju u zavisnosti od vrste i klase akcija (obične i različite preferencijalne) koje poseduju. Pri tom, u okviru iste klase akcija svi akcionari imaju ista prava.

Ono što razlikuje međusobno vlasnike običnih akcija u jednom akcionarskom društvu je praktično broj akcija koji poseduju, te shodno tome i procenat glasačkih prava koji ostvaruju u odnosu na ukupan broj glasova. U tom smislu, možemo govoriti o akcionarima koji imaju većinsko učešće u kapitalu, značajno učešće u kapitalu ili manje. Istovremeno, ovde se bavimo i pojmovima manjinskog i tzv. malog akcionara.

Zakonodavac većinsko učešće u kapitalu društva tretira kroz pojam kontrolnog akcionara pod kojim podrazumeva lice koje samo ili sa drugim licima, koja sa njim zajednički deluju, ima pravo glasa sa više od 50% običnih akcija (većinski vlasnik), ili, pak, na drugi način vrši kontrolni uticaj na upravljanje društvom. Kontrolni uticaj se može ostvarivati i kada akcionar nema više od 50% običnih akcija, u situaciji kad zajednički deluje sa drugim akcionarima, sa kojima u zbiru poseduje više od 50% običnih akcija.

Zakon poznaje i kategoriju značajnog učešća u kapitalu društva pod kojom podrazumeva više od 20% glasova u skupštini društva. U praksi je moguće pretpostaviti situacije u kojima i akcionari sa značajnim učešćem u kapitalu imaju pojedinačno najveći procenat učešća u kapitalu, ili, po drugom osnovu kontrolni uticaj na upravljanje društvom. Istovremeno, moguća je i suprotna situacija, u kojoj značajno učešće u kapitalu ne znači istovremeno i odgovarajući uticaj na upravljanje društvom s obzirom na direktnu ili indirektnu koncentraciju vlasništva preostalog dela kapitala u rukama jednog ili više udruženih vlasnika.

Ostvarivanje pojedinih akcionarskih prava u mnogim slučajevima uslovljeno je određenim, zakonskim minimalnim procentom (po pravilu 10%, a u nekim slučajevima 20%) učešća u kapitalu društva. I tu dolazimo do pojmova, koji samo na prvi pogled izgledaju istovetno – manjinski i mali akcionar. Iako praktično nigde nećemo naići na zapisanu definiciju ovih pojmova jasno je da se i oni vezuju prvenstveno za broj glasova kojima akcionar raspolaže po osnovu akcija koje poseduje, a još više na uticaj koji ima na donošenje pojedinih skupštinskih odluka. Ako bi se u obzir uzela samo visina učešća u kapitalu društvu, svaki akcionar koji ne poseduje većinsko ili značajno učešće mogao bi se nazvati manjinskim vlasnikom.

Međutim, kapital učešće ne određuje automatski i sam uticaj akcionara na upravljanje društvom. Šta više, u uporednoj praksi, bar kada je reč o akcionarskim društvima čije su akcije predmet trgovanja javnom ponudom mnogo je češći slučaj da nijedan od akcionara (vlasnika) ne poseduje većinsko učešće u kapitalu društva (kako smo ga napred odredili) već je celokupna akcionarska struktura sačinjena od većeg broja vlasnika kapitala u procentima koji po pravilu ne prelaze 25%, a najčešće su i znatno ispod tog procenta. U takvim situacijama kriterijum učešća u kapitalu ne određuje istovremeno i uticaj akcionara na upravljanje društvom.

(napomena: tekst je preuzet iz knjige "Uvod u berzansko poslovanje" - Beogradska berza)