(E Magazin) Koliko je opasan stres kod poslovnih ljudi

Termin "stres" postao je neizostavan deo komunikacije. Gotovo na svakom koraku, a posebno u poslovnom okruženju, možemo čuti stalne razgovore o stresu zbog posla ili gubitka posla, prevelikih obaveza i opterećenja, nedostatka vremena, porodičnih problema i ostalih brojnih spoljnih, za nas stresnih situacija. Nije ni čudo što je tako kad su svuda oko nas takozvani stresori, odnosno podražaji koji negativno deluju na organizam i psihu. Kada nam više ne uspeva da upravljamo stresom i ublažimo ga, telesni odbrambeni mehanizmi slabe i postajemo podložni bolestima. Procenjuje se da je više od 75% bolesti prozrokovano baš stresom.

U razgovoru sa profesorom dr Jovanom Marićem, direktorom Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije potrudili smo se da saznamo šta je stres, koji su glavni izvori stresa na poslu, koji su njegovi simptomi i kako da se sa ovako velikim neprijateljem našeg organizma i psihe izborimo. Kako na početku razgovora ističe naš sagovornik, stres je svakodnevni pratilac života i život bez stresa je nemoguć jer se ne možemo izolovati pod stakleno zvono.

Šta je stres i kako na nas utiče?

"Stres je fiziološka i psihološka reakcija čoveka na spoljne situacije koje remete njegovu ravnotežu. Stresne situacije, takozvani stresori koji su deo naše svakodnevnice, povređuju ličnost, čine čoveka napetim i nervoznim, što izaziva brojne telesne i psihičke promene kod pojedinca koji je izložen toj situaciji. Najstresnije situacije su smrt deteta, smrt bliske osobe, gubitak posla, ljubavi i novca, teška bolest u porodici, razvod, kriminalna osuda i zatvaranje.", kaže profesor Marić. Kada smo pod stresom, organizam je izložen nekoj vrsti agresije. Kod stresnih situacija u organizmu se luče hormoni stresa kao što su adrenalin i noradrenalin, koji utiču na porast šećera i masnoće u krvi, ubrzavaju rad srca i podstiču tonus mišića. Prema rečima našeg sagovornika, efekti stresa su veoma raznovrsni i individualni. Kada su u pitanju telesne promene, stres može da izazove povišen krvni pritisak, sušenje usta, glavobolje, holesterol, čir na želucu, povišeni šećer, suženje krvnih sudova, odnosno anginu pektoris, potom infarkt itd.

"Psihičke reakcije koje prate stresnu situaciju su nesanica, depresija, anksioznost, agresija, uznemirenost, frustracija, nisko samovrednovanje, pa sve do bolesti zavisnosti, odnosno pokušaja da se alkoholom, drogom, tabletama ili pušenjem sredi ta emotivna situacija. Stres može dovesti do nesposobnosti donošenja dobrih odluka, slabe koncentracije, preosetljivosti na kritiku, otuđenja od saradnika, nezadovoljstva poslom, emocionalne iscrpljenosti, odustajanja od ciljeva, mentalnih blokova...", kaže doktor Marić.

Najčešći simptomi stresa su: osećaj usporenosti i slabosti, često i lako zamaranje, brzo dobijanje ili gubljenje na telesnoj težini, problemi sa varenjem, povlačenje od seksa ili preterana seksualna aktivnost, teškoće u koncentraciji, rasejanost, poremećaj spavanja i glavobolje, zatim osećaj nervoze, zabrinutost, teskoba, osećaj paničnog straha, razdražljivost i agresivnost, ciničnost i pokazivanje neprimerenog humora, kao i povlačenje iz društva.

Vremenski pritisak i loši odnosi zaposlenih

Kada je u pitanju stres na poslu, on je često prisutan, njegovi izvori mogu biti najrazličitiji, a prema mišljenju profesora Marića, moramo krenuti od toga da li postoji zadovoljstvo u poslu kojim se bavimo.
"Stres je minimalan ako se bavite poslom koji volite, a veliki ako je slučaj obrnut. Malo je ljudi koji imaju zadovoljstvo posle dobro obavljenog posla. Smatram da je to izuzetno važno, i da je jedno od vrhunskih ljudskih zadovoljstava. Nažalost, savremeni je fenomen da mali broj ljudi uživa na poslu i voli posao kojim se bavi.", ističe naš sagovornik.
On dodaje da su u Srbiji osnovni izazivači stresa kod poslovnih ljudi cajtnot, odnosno vremenski pritisak, i loša atmosfera u kolektivu uzrokovana problematičnim interpersonalnim odnosima.

"Savremeni biznis ima rokove, penale i brojne pritiske da se posao obavi u određenom vremenskom roku, a oskudica vremena je stalno prisutna. To je veliki problem za nas Srbe, jer imamo vremensku neodgovornost, odnosno vremenski smo neprecizni, a danas se sve meri na sekunde, pa tako i poslovne obaveze. Vremenski pritisak je vrlo stresogen. Ljude koji su precizni i pedantni jako može da nervira ukoliko njihova radna okolina nije takva.", kaže profesor Marić i dodaje da podjednako snažan stresogen faktor u našim firmama, osim cajtnota predstavljaju i interpersonalni odnosi zaposlenih kao i odnosi sa šefom. Psiholozi na razne načina pokušavaju da smire tenzije među zaposlenima. U nekoliko velikih američkih korporacija postavljene su velike bokserske vreće sa utisnutim slikama šefova. Čija slika najpre izbledi, taj je dobio najviše udaraca, što znači da je najmanje "omiljen" među zaposlenima.

Profesor Marić upozorava da su veoma stresogene situacije na radnom mestu koje je preopterećeno poslom, kao što su stresni i poslovi šefova koji nose odgovornost za druge.
"U radnoj organizaciji je česta stresogena situacija ako ste primorani da sarađujete sa osobom koju biste najradije izbegavali. U organizacione stresove spadaju i karijerističke ambicije, tačnije uslovi za napredovanje, mogući otkaz, kao i birokratska struktura organizacije, stil menadžmenta, neadekvatna selekcija, loš raspored ljudi, jednom rečju opšta psihološko-moralna klima u preduzeću. Privatni biznis je veoma stresogen i mislim da u njega mogu da se upuste samo oni ljudi koji imaju veru u sebe, viziju, čvrstinu, odlučnost, predanost, koji znaju da podnesu pritisak konkurencije i odgovornosti za zaposlene i spremni su da rizikuju.", navodi on.

Navešćemo i jedan od razloga da ne zavidite preterano svom šefu: naime, uvrđeno je da je među mladim šefovima mnogo onih koji imaju povišen krvni pritisak, a među starijim holesterol, dok i jedni i drugi imaju visok procenat zavisnosti od nikotina, alkohola i tableta.

Menadžerski stres i ostale stresne profesije

U najstresogenije profesije spadaju poslovi hirurga, pilota, menadžera, novinara, sportskog trenera. Prema rečima Jovana Marića oni koji se bave ovim profesijama svakodnevno moraju da se dokazuju i preispituju, što može da bude značajan izvor stresa.
“Vrlo su stresogene i profesije gde su ljudi naterani da budu ljubazni. Tu spadaju sva radna mesta koja rade sa strankama. Raskorak između potrebe posla koja diktira da budete ljubazni i vašeg intimnog psihičkog stanja je vrlo stresogen za pojedinca. Ta "maska" koju neki nose stresogena je jer se gubi kontakt sa autentičnim emocijama. Vi biste na primer nekoj mušteriji najradije agresivno odbrusili, a ne smete. Izuzetno stresne su i opasne profesije, poput rudara, ekstremnih sportista, ljudi koji rade na velikim visinama rizikujući svakodnevno svoj život...”, zaključuje on.

Prema definiciji radoholičar (workoholic) je uspešan poslovni čovek (menadžer, direktor) koji radi 60 do 70 sati nedeljno, penje se visoko u organizaciji, ima veliku platu dok mu brak propada a zdravlje slabi, i koji živi samo za svoj posao. Izvori menadžerskog stresa su: radna preopterećenost, prekomerni vremenski protisak i "požurujući" rokovi, promenjiv i neujednačen program rada i nošenje posla kući, konstantna promena i dnevna varijabilnost, razvoj karijere, potreba stalnog potvrđivanja, pritisak na brze i vidljive rezultate, nesigurnost i strah od gubitka posla, visoka budnost i napetost koju zahteva posao, negativna konkurencija, ubrzano napredovanje...

Kako smanjiti stres?

Na pitanje kako da se suočimo sa stresom na poslu i pobedimo ga, profesor Marić savetuje da je najpre potrebno odvojiti za sebe dnevnu pauzu i relaksaciju tokom posla, dobro isplanirati vreme, imati zdrave životne navike... Na vikend treba da gledamo kao na dragocenost i da ga maksimalno iskoristimo za sport, porodicu, prijatelje, relaksaciju, meditaciju. Veoma je poželjno i izgraditi odbrambene ego mehanizme. “Smatram da je bitno voleti svoj posao, uspostaviti harmonične interopersonalne odnose unutar radne organizacije, razviti veštinu rešavanja konflikata i posedovati ventile. Ako na poslu ne ide, treba da potražimo ventili u ljubavi, porodici, hobijima, sportu, rekreaciji. Takođe je poželjno da postavimo svoje prioritete. Čak je prihvatljiva i filozofija da je posao nužno zlo neophodno da preživimo, a da pravi život počinje nakon radnog vremena”, naglašava za e magazin Jovan Marić.