PAMTIĆU U 2017: Ljubica Gojgić

(Ljubica Gojgić) Ljubica Gojgić je novinarka RTV Vojvodine. Od 2015. uređuje i vodi emisiju Pravi ugao.

Bila je i urednica i novinarka u Informativnoj redakciji RTV B92, specijalni izvestač iz Haškog tribunala i specijalni izveštač tokom celog Briselskog dijaloga. Bila je urednica i voditeljka jutarnjeg i popodnevnog Dnevnika Radija B92. Radila je sedam godina kao novinarka NIN-a, karijeru počela na Radio Indeksu, u redakciji za kulturu.

Kao stipendista francuske vlade i EU provela je godinu dana na usavrsavanju u Parizu a kao stipendista fondacije americkog novinara Alfreda Frendlija, radila 6 meseci kao novinar u Pittsburgh Post Gazettu.

Ovogodišnja je dobitnica nagrade Aleksandar Tijanić, koju dodeljuje Udruženje novinara Srbije. Dobitnica je i nagrade Dimitrije Davidović za uređivanje (2010. godine), koju takođe dodeljuje UNS, godišnje novinarske nagrade lista Danas Stanislav Marinković (2012. godine) i nagrade Novinar godine, magazina Status (2012. godine).

Novinarstvom se bavi 25 godina.

Pitali smo Ljubicu Gojgić šta je, po njenom mišljenju, obeležilo 2017. godinu.

- Kraj rada Haškog tribunala, posle 23 godine pokušaja da kazni odgovorne za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Iako osnovan sa plemenitom idejom da zločin učini kažnjivim i pokaže da se od odgovornosti ne mogu izvući ni oni koje "štiti" visoki položaj, Haški sud se pretvorio u svoju suprotnost, dozvolivši da ga uticaj visoke politike kontaminira i uništi mu kredibilitet. Visokorangirani optuženi iz nekadašnje Jugoslavije u velikom broju su oslobađani, najpre oni koji su imali snažnu međunarodnu podršku, kako u ratu tako i u miru. Haški sud, tako poljuljanog ugleda, nije doprineo pomirenju među narodima, nije doneo pravnu satisfakciju svim žrtvama, jer je optužnice podizao selektivno, i konačno, završio je kao farsa - propustom službe obezbeđenja koja je omogućila optuženom Slobodanu Praljku da u sudnici popije otrov.

- I promašaj i utisak godine - gašenje B92. Medijska kuća koja je bila simbol hrabrosti i angažovanog novinarstva, nestala je iz medijskog spektra, a da javnost, kojoj je godinama služila, na to nije rekla ništa. Čak i ako se prihvati da je gašenje B92 izvedeno veštom strategijom, čijem su poslednjem činu prethodile uredničke intervencije, koje su devedesetdvojku svele na komercijalni, kvaziinformativni, politički podoban program, koji je brzo gubio gledaoce i podršku, javnost Srbije ne može da izbegne svoj deo odgovornosti za olako odustajanje od odbrane slobode i vrednosti koje su uspostavljene tokom devedesetih, zajedno sa novinarima B92.

- Aleksandar Đordević, selektor košarkaške reprezentacije Srbije. Genijalan igrač, pokazao je, osvajanjem srebrne medalje na evropskom prvenstvu u košarci, da posvećeni rad nema alternativu i da se sa malo reči, a uz mnogo znanja i truda stiže daleko.

- Fiskalna konsolidacija, smanjenje deficita i javnog duga, potvrđeno pozitivnim ocenama Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i EU. Šteta je i velika nepravda što su teret reformi platili najugroženiji, stari i siromašni, umesto da je ušteda napravljena na mestima gde se nemilice rasipa - u javnim preduzećima, večitim sigurnim kućama partijskih kadrova i glasačke mašine.

- Tendencija da od novinara pravi političke protivnike. Takav odnos vlasti i medija nije nov, ali nas iskustvo uči da se nijedna takva "bitka" nije završila pobedom političara. Ma kako varljive bile pojedinačne pobede.

- Da se život građana Srbije približi bajkovitim opisima stvarnosti u koju veruju ljudi na vlasti i mediji koji su zaboravili šta im je posao.