Pšenice će biti i za izvoz

Pšenice će biti dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz. Ostvarena proizvodnja, prema stanju useva ustanovljenom 1. septembra ove godine, bila je 2,3 miliona tona pšenice na površini od 557.702 hektara. Od te količine, izvozu će biti namenjeno oko 1,1 milion tona, ali se zbog manje proizvodnje kukuruza očekuje veća potrošnja pšenice i u stočnoj ishrani, pišu Novosti.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dok je ovogodišnja proizvodnja pšenice za 21% manja u odnosu na lanjsku, kod kukuruza je prinos ove godine u odnosu na prošlu godinu gotovo prepolovljen.

Sa žetvenih površina od 1.007.429 hektara očekivana proizvodnja kukuruza je 4.022.000 tona, što je za 45,5% manje u odnosu na ostvarenu proizvodnju u 2016. godini i za 50% manje u odnosu na desetogodišnji prosek, od 2007. do 2016. godine - ukazuju u Privrednoj komori Srbije.

Kod pšenice je ovaj pad proizvodnje u odnosu na desetogodišnji prosek svega 10%.

Kada je reč o suncokretu, njegov prinos po hektaru iznosi 2,4 tone. Reč je o ukupno 540.590 tona na 221.735 hektara. I ova ratarska kultura beleži godišnji pad proizvodnje, od 13%. Međutim, kada se pogleda desetogodišnji prosek, primećuje se da je povećana proizvodnja suncokreta, za 18,9%, ali i proizvodnja soje, za 8,3%.

Očekivana proizvodnja kasnih useva, posmatrano u odnosu na 2016. godinu, beleži pad proizvodnje i kod šećerne repe - 6,3%, suncokreta - 13 odsto, i soje - 20% - ukazuju u Privrednoj komori Srbije, uz napomenu da će konačni podaci o proizvodnji kasnih useva u 2017. godini biti objavljeni tek u martu 2018. godine.

Površine zasejane ratasrkim kulturama u 2017. godini

Prema prethodnim rezultatima Republičkog zavoda za statistiku od 1. septembra 2017. godine, osnovnim ratarskim jarim usevima na području Srbije u ovoj godini zasejano je oko 1,4 miliona hektara.

U odnosu na prošlu godinu, prema prethodnim podacima RZS o prolećnoj setvi u 2017. godini, kukuruz je zasejan na približno istim površinama kao i 2016, dok su šećerna repa, suncokret i soja zasejani na za 10 odsto većim površinama.

- Povoljni vremenski uslovi bili su odgovarajući za setvu ozimih useva - ističu u PKS.

- Optimalni rok za setvu ozime pšenice je od 10. do 25. oktobra, a prema podacima s terena, ovogodišnja setva biće jedna od najboljih u poslednjih deset godina. Za dobru setvu proizvođači su imali tri razloga: ovogodišnju sušu, koja je znatno smanjila prinose prolećnih kultura, zatim to što setva pšenice zahteva najmanje finansijskih sredstava i dobru cenu pšenice u vreme setve.

Pšenica je posejana na 90% planiranih površina. Setvene površine za ovu godinu veće su u odnosu na prethodnu, a ovogodišnja suša podstakla je ratare da se više opredele za setvu ozimih kultura.