Oko 400.000 radnika u Srbiji angažovano po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i na lizing

(Ilustracija) U jednoj fabrici na obodu prestonice, Jelena M. radi već 20 godina. Uprkos tome što toliko dugo odlazi na posao kod istog poslodavca, ona se formalno-pravno vodi samo kao radnik na privremenim i povremenim poslovima.

To znači da na svakih 120 dana obnavlja tu vrstu ugovora o zaposlenju. Problem joj je što se sada teže razbolela, međutim za ovu vrstu rada bolovanje joj, po zakonu, ne sleduje.

Na primedbu da je njen slučaj klasična priča o tome kako poslodavci izbegavaju da sklope ugovor o radu po kome radnik ima mnogo veća prava, pa i na bolovanje, kao i na pitanje zašto ne prijavi poslodavca inspekciji rada, kaže da ima još nekoliko godina do penzije.

- Ko će me primiti da posao sa 60 godina? Nadam se da ću moći nekako da izdržim - kaže Jelena M. za Politiku.

Njena priča nije usamljena. Koliko ljudi sličnih njoj je prinuđeno da sa poslodavcima sklopi ovakav ugovor, nepoznato je. U Ministarstvu rada i zapošljavanja kažu da nemaju podatak o broju ovih radnika, već je to u nadležnosti Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, koji nije odgovorio na postavljena pitanja ovog dnevnog lista.

U resornom ministarstvu potvrđuju da Jelena M. nema pravo na bolovanje.

- Lica koja imaju zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima (ugovor koji se zaključuje van radnog odnosa), nemaju pravo na odsustvo sa rada zbog bolovanja i pravo na naknadu po tom osnovu, ni po Zakonu o radu, ni po Zakonu o zdravstvenom osiguranju - navode u ministarstvu.

Kod ugovora o privremenim i povremenim poslovima je problem u njegovom izigravanju. Za određene poslove, kažu propisi, poslodavac ne mora sa radnikom da zaključuje ugovor o radu, već može da ga angažuje po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, po kome radnik nema sva prava koja bi inače imao kao zaposleni. Reč je o poslovima koji, po prirodi stvari, ne bi trebalo da traju duže od 120 dana u kalendarskoj godini. To su, na primer, poslovi u poljoprivredi, rad u ugostiteljstvu tokom sezone, privremeni dopunski poslovi, pomoć kad je manjak radnika i slično.

- Zaposleni za zaštitu svojih prava iz radnog odnosa najčešće se obraćaju inspekciji rada tek kada im radni odnos prestane, dok u toku trajanja radnog odnosa, kada inspektor rada vrši inspekcijski nadzor po službenoj dužnosti, ovi zaposleni su vrlo skloni da svojim izjavama štite poslodavca - kažu za Politiku u Ministarstvu rada.

Dodaju i da se inspekciji rada obraćaju i lica koja su radno angažovana na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Ukoliko prilikom nadzora inspektro rada utvrdi da ova radno angažovana lica obavljaju poslove koji su po svom karakteru trajni, a ne privremeni, odnosno povremeni, preduzima zakonom propisane mere.

Ranka Savić iz Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata kaže da je, prema njihovim podacima, kroz formu privremenih i povremenih poslova zaposleno najmanje 150.000 ljudi, računajući i iznajmljene lizing radnike, oko 400.000.

- To su radnici drugog reda. U najvećem broju slučajeva primaju tek minimalnu zaradu ili nešto malo više od toga, nemaju bolovanje, plaćen prevoz, godišnji odmor, nisu sindikalno organizovani. Sve to dobro znaju u Ministarstvu rada. Sindikati su tražili i postignut je dogovor da se menja Zakon o radu i da se ovi radnici izjednače s onima na neodređeno vreme. Jer, ako toga ne bude, doći ćemo u situaciju da će takav rad biti dominantan oblik zapošljavanja. Poslodavci će radnike na neodređeno otpuštati uz otpremninu, a primati ove, jer su jeftiniji - kaže Ranka Savić.

Ekonomista Danilo Šuković na pitanje zašto se u državnim institucijama ne može dobiti podatak koliko ljudi radi na privremenim i povremenim poslovima, pita šta nadležni uopšte znaju.

- To i jeste problem našeg društva - slabe institucije. Ta pojava izigravanja ugovora o radu kod nas dugo postoji, a razlog je visoka stopa nezaposlenosti. Ponuda radnih mesta je mala i zbog toga poslodavci diktiraju uslove kakve hoće. Ni sindikati ne mogu da ih zaštite, jer ih kod privatnika praktično nema. I zato, kada se takav radnik suoči s problemom, izbora nema - kaže Šuković.