Bez plaćanja poreza i doprinosa u prve dve godine poslovanja - Olakšice za početnike u biznisu od oktobra 2018.

Kako pokrenuti privatni posao, koliki su troškovi poslovanja i da li će od njega moći da se živi? Sa tim pitanjima suočavaju se svi koji planiraju da se otisnu u preduzetničke vode. Da bi im taj posao olakšala, država pomaže novim merama koje su pre nekoliko dana usvojene, a počeće da se primenjuju od oktobra 2018 - u godini osnivanja preduzeća, i narednoj, biće oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa za sebe i do devet novozaposlenih.

U lozničkom selu Grnčara, košnice se proizvode već dve decenije. Na čelu porodične firme sa desetak zaposlenih sada je Darko Ignjatović. Poslovao bi, kaže, mnogo lakše da su poreski nameti manji.

- Plaćamo za doprinose oko 180.000 mesečno za sve radnike. Da smo imali te olakšice, dosta mašina bismo kupili, materijala i opreme, i tako sebi olakšali rad - kaže Darko Ignjatović.

Novu olakšicu, kako se predviđa koristiće oko 8.000 ljudi – a na to imaju pravo svršeni studenti, srednjoškolci i oni koji su duže od šest meseci na birou za zapošljavanje.

- Smatramo da je ona posebno bitna za one koji kreću poslovanje iz sive zone jer sada, budući da su svesni koliko je skupo započeti poslovanje, preduzetnici najčešće započinju posao u nelegalnim vodama, pa tek kad krenu da razvijaju svoj biznis, i vide da više ne mogu da posluju u sivoj zoni, prelaze u legalnu. Naša ideja je da se registruju u samom startu - napominje Irena Đorđević iz NALED-a.

Iako bi podsticaj dugoročno mogao da smanji sivu ekonomiju, za početak će koštati – i to lokalne samouprave. One sa većim budžetom međutim, objašnjavaju stručnjaci, to neće osetiti.

- Kada se sve to stavi na papir i izračuna, verujem da kao društvo dobijamo mnogo više nego što lokalne samouprave gube. Verujem i da će država u krajnjoj liniji opštinama koje su u probelemu i gde nema mnogo zaposlenih, proizvodnje ni ubiranja poreza i doprinsa, svakako morati da pomogne -objašnjava prof. dr Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Preduzetnik u Srbiji gotovo polovinu mesečnog prihoda daje na poreze i doprinose. Onaj u Nemačkoj, recimo, za to izdvaja petinu zarade.