Srbija ne koristi pun potencijal lekovitih izvorišta - Kako "upakovati" nasleđe starih Rimljana u autentičan velnes i spa proizvod?

U Srbiji postoji više od 1.000 izvorišta hladne i tople mineralne vode, od koji se koristi njih 250. Istovremeno, posedujemo veliko bogatstvo prirodnog mineralnog gasa i lekovitog blata, dok se prevencijom, lečenjem i rehabilitacijom u banjskim i klimatskim mestima bavi 25 specijalnih bolnica.

Ove podatke sa nama je podelio Klaster zdravstvenog, velnes i SPA turizma Srbije koji okuplja 37 članica - banja, hotela, obrazovnih institucija, lokalnih samouprava, velnes i spa centara, firme koje se bave ovom granom turizma, te distributere velnes i spa opreme.

Udruženje je posvećeno razvoju ovih turističkih potencijala, a kako kreirati autentičan velnes i spa proizvod, iskustva bazirana na regionalnoj i lokalnoj tradiciji, te kulturnom i prirodnom nasleđu, sa akcentom na Rimsko doba, bile su glavne tema CEI regionalnog foruma zdravstvene, velnes i spa industrije, održanog nedavno u Viminacijumu. Za njegovu organizaciju, Udruženje je dobilo podršku Ministarstva turizma i Razvojne agencije Srbije.

Kako u razgovoru za naš portal kaže predsednica Klastera, Nataša Ranitović, veliki problem je što Srbija nije prepoznata kao autentična destinacija za velnes i spa turizam u regionu i Evropi, iako je po zvaničnim podacima Global Wellness Instituta, svrstana u 25 top svestkih tržišta za banjski turizam.

Da bi se iskoristio pun potencijal neophodno je, kaže naša sagovornica, iskoristiti i povezati prirodno, kulturno i istorijsko nasleđe turističke destinacije u velnes i spa turistički proizvod.

- Na taj način destinacija koristi svoje komparativne prednosti i stiče konkurentsku prednost u odnosu na druge destinacije. Pririodni faktori - termomineralne vode i lekovito blato, lekovito i aromatično bilje, kulturno i istorijsko nasleđe, uz usvajanje visokih standarda kvaliteta proizvoda i usluga, obučeno osoblje i destinacijski menadžment, čine osnov za kreiranje autentičnih velnes i spa koncepata i brendiranje velnes i spa ponude.

Šansu da Srbija iskoristi svoje mogućnosti, Ranitović vidi u povezivanju sa tradicijom rimskih termi, što je bio i jedan od zaključaka pomenute konferencije.

Poznate rimske banje u Srbiji su Vrnjačka banja sa Rimskim izvorom, Niška banja, poznata kao kupalište cara Konstantina Velikog, Kuršumlijska banja i Sokobanja.

Kao jedna od najrazvijenih, možda najviše potencijala da dostigne status prepoznatljive spa destinacije u Srbiji ima Vrnjačka banja, budući da je nedavno postala i kandidat za projekat Evropske spa asocijacje (ESPA) - Rimske banje Evrope (Termos Romanus).

Reč je naime, o inicijativi koja predviđa brendiranje najuspešnijih banja sa rimskim nasleđem iz sedam zemalja Evrope, u okviru programa u kome učestvuje i naša zemlja.

- Na području Srbije postoje brojni dokazi rimske spa kulture, termi i kupatila kao i tradicije korišćenja termomineralnih voda i blata za lečenje, rehabilitaciju i opuštanje, a Vrnjačka banja je zahvaljujući angažovanju Klastera, postala kandidat za prijem u članstvo u ovom projekatu - kaže Ranitović.

Ovo je prilika, objašnjava sagovornica eKapije, da odabrane banje iskoriste svoje komparativne prednosti, postanu autentične i konkurentne spa destnacije.

Iz Klastera podsećaju i na porast značaja zdravstvenog turizma, kako u regionu i Evropi, tako i u svetu, gde vrednost tržišta zdravstvenog turizma iznosi više od 100 mlrd USD. Prema podacima koje iznose, i 5% svih međunarodnih putovanja odnosi se upravo na medicinski turizam (ortopedija, kardiologija, neurologija, plastična i dentalna hirurgija).