Zaposleni kod privatnika teško do većih plata u 2018.

Prosečna zarada zaposlenih u privatnom sektoru, kojih je prema nekim podacima oko 1,3 miliona, i danas je oko 13% manja od one koju primaju zaposleni u državnoj službi i javnim preduzećima.

Kako pišu Novosti, naredna godina, prema svemu sudeći, neće značajno smanjiti ovaj jaz.

Budžet svojim korisnicima od 1. januara 2018. deli povišicu od pet i deset odsto, a armija najmanje plaćenih može da računa samo na veći minimalac. Umesto 22.880 dinara, zakon im garantuje minimum od oko 25.000 dinara, a sve preko toga je dobra volja poslodavca.

Pre tri godine prosečna plata u javnom sektoru bila je 49.445 dinara, a u privatnom 35.789 dinara. Država je svojim radnicima krajem te godine smanjila platu deset odsto, a uz povremene korekcije, to smanjenje do danas zvanično nije poništeno. Statistika beleži da su zarade u ovom delu privrede danas dva odsto manje i iznose 48.476 dinara. U istom periodu privatni poslodavci su radnicima povećali 17%, ali su one danas u proseku 42.198 dinara, i dalje manje nego kod države. I manje od ukupnog proseka.

- Plate u realnom sektoru su spojeni sudovi sa zahvatanjima države od privrede. Koliko više plaćamo poreze, parafiskalne namete i takse, toliko manje ostaje za zarade. Nisam siguran da će naredne godine u privatnom sektoru rasti plate koliko i u javnom. Verujem da je prava mera rasta zarada zapravo rast BDP - kaže za Novosti predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.

U narednoj godini biće povećan neoporezivi deo zarade na 15.000 dinara, međutim, ne postoji garancija da će se to odraziti na plate.

- Imamo uveravanja i da će se značajno srediti problem sa taksama i naknadama, tako da ima prostora za optimizam, ali privreda i dalje plaća skuplje komunalne usluge, vodu, odnošenje smeća. Pravi poslodavci, koji poštuju radnike, neće preliti sva smanjenja u profit. Deo će ići u veće plate, a deo u investicije", navodi Atanacković.

Iskustvo sindikata potvrđuje da nema mehanizma koji bi naterao vlasnike firmi da budu darežljiviji prema radnicima. Naročito u fabrikama zasnovanim na najjednostavnijim poslovima.

- Većina stranih kompanija koje posluju u Srbiji gleda pre svega na svoju dobit i ne razmišlja o povećanju plata. Izuzetak su veliki svetski igrači i proizvođači koji daju plate veće od proseka. To važi i za IT sektor, ali većina ne radi u toj oblasti. Većina radi u "šrafciger industriji". To su investitori koji ovde pokreću proizvodnju zbog subvencija države, kod kojih je rad manuelan. Oni radnicima mahom isplaćuju minimalac, pa su uspeli da izvrnu ruglu i uslov da plate budu 20% veće od toga. To rade tako što im je minimalac osnova, a premaše ga tako što plaćaju dežurstva i noćni rad - navodi predsednik Udruženih sindikata Srbije Sloga Željko Veselinović.

On zaključuje da je zapravo mali broj firmi u Srbiji koje dozvoljavaju radnicima da se "očešu" o uvećani profit kompanije.