(Bankar) Andre Bergen, predsednik Izvršnog odbora KBC grupe - Još ćemo kupovati

Posledice globalne finansijske krize u većoj ili manjoj meri osetiće i mnoge finansijske institucije iz Evrope.

Među njima i KBC grupa, druga po veličini banka i osiguravajuća kuća u Belgiji, koja je od juna prošle godine, kada je kupila A (bivšu Alco) banku, prisutna i u Srbiji. Na sreću, KBC, koja spada u grupu 20 najvećih evropskih i prvih pet banaka u centralnoj i istočnoj Evropi, posluje u 35 zemalja, ima više od 57.000 zaposlenih i opslužuje preko 11 miliona klijenata, nije značajniji deo svog kapitala plasirala u, ispostavilo se, veoma rizične operacije na tržištu hipotekarnih kredita u SAD, kaže u razgovoru za Bankar predsednik Izvršnog odbora KBC grupe Andre Bergen.

On, takođe, naglašava da se globalna finansijska kriza ni u kom slučaju neće odraziti na poslovanje i planove KBC grupe u Srbiji, što uključuje i novu dokapitalizaciju ovdašnje KBC banke tokom naredne godine u iznosu od oko 60 miliona evra. Inače, KBC banka je ove godine već izvršila dokapitalizaciju i svoj kapital sa 17 miliona povećala na 67 miliona evra.

Od ulaska KBC grupe u A banku, plasmani su povećani sa osam na 14 miliona evra, depoziti sa 13 na 21 milion evra, a sredinom ove godine bilansna suma premašila je 10 milijardi dinara. Cilj KBC banke u Srbiji je da po visini bilansne sume do kraja godine dospe na 20. mesto u srpskom bankarskom sektoru.

Velika je kriza na finansijskom tržištu kojoj se izgleda još uvek ne nazire kraj. Koliko se ona odrazila na poslovanje KBC grupe i na njene operacije u Srbiji?

Andre Bergen: Veoma smo zadovoljni što smo gotovo izolovani iz ove krize i sva sreća da je kompletno centralnoistočno tržište malo pogođeno čitavom finansijskom krizom. Ni Srbija ni Evropa, bar centralna i istočna, nisu u ovom trenutku mnogo patile, a KBC u Srbiji uopšte ne oseća posledice te krize.

Da li ste, na nivou Grupe, imali plasmane u te papire za koje se ispostavilo da nisu baš bili toliko sigurni kao što se mislilo?

Bergen: Na nivou Grupe smo davali tačne podatke o našim plasmanima i nismo krili da je takvo ulaganje postojalo. Što se tiče našeg ukupnog portfolija on je bio delimično pogođen zbog plasmana u takve strukturirane hartije, pa su i naši rezultati na tom planu bili na kraju krajeva negativni. Međutim, kada se tih 16 milijardi evra kreditnog portfolija uporedi sa 360 milijardi evra ukupnih plasmana, koliko inače Grupa ima, to su onda u suštini neki gubici koji se mogu izdržati.

Mnogi su pokušali da se na neki način izvuku. Na koji način ste vi uspeli i da li ste uspeli da se snađete i koliki će biti negativan efekat po kapital Grupe?

Bergen: Sve to zavisi od dužina krize i koliko će ona trajati. Nadam se da će kriza trajati još neko kraće vreme. Ne možemo tačno govoriti o gubicima koji će biti ostavreni na kraju krize. Što se tiče poslednjih 12 meseci, otpisali smo milijardu evra, deo toga na teret osnovnog kapitala, a deo kroz razliku između profita i troškova.

Kako lično gledate na intervenciju američke administracije na tržištu? Znači li sve ovo što se događa na neki način priznanje da nije postojao dovoljan oprez i da bi ovo mogao da bude uvod u kraj koncepta liberalnog kapitalizma u Americi?

Bergen: U oba slučaja rekao bih da. U posledenjih sedam, osam godina procena rizika na finansijskom tržištu je bila dosta opuštena i bilo je dosta rupa i propusta. Pravili su se finansijski proračuni bez temeljne i dobre procene rizika, krediti su se davali previše lako klijentima koji nisu imali kapacitet da te kredite otplate do kraja.

Što se tiče intervencija Američkih federalnih rezervi (FED-a), one su bile neophodne da bi se povratilo poverenje u finansijski i bankarski sistem, i smatram da će ljudi uskoro početi da shvataju zašto je to tako, zašto je moralo da dođe do te intervencije. Vrlo je važna intervencija FED-a u slučaju AIG-a, jer je na taj način Centralna banka omogućila globalnu likvidnost na bankarskom tržištu Amerike.

Da li to može da se protumači i kao priznanje Narodnoj banci Srbije koju su dosta dugo kritikovali upravo zbog insistiranja na što većoj sigurnosti kod davanja kredita i uvođenja raznih mera koje su sprečavale ubrzanje kreditnih aktivnosti?

Bergen: Retko komentarišem, gotovo nikada, rad centralnih banaka i njihove aktivnosti. Smatram da je centralna banka Srbije vrlo profesionalna i vrlo dobra institucija koja dobro zna šta radi. Ljudi koji njom rukovode sigurno imaju više faktora i informacija od mene da bi mogli da odluče kako da regulišu finansijsko tržište u Srbiji. Smatram da oni to rade vrlo dobro i sigurno da za svaki njihov potez postoji dobar razlog, a mi kao banke smo tu da se s tim izborimo i tome prilagodimo.

KBC grupa je u konzorcijumu sa kompanijom Morgan Stanley, jedan od dva kandidata za finansijskog savetnika u privatizaciji Telekoma? Šta očekujete?

Bergen: Tipično je za nas da ulazimo u ovakve poslove i imamo odličnu saradnju sa kompanijama kao što su Morgan Stanley i Goldman Sachs. Smatram da možemo da pružimo dobre finansijske usluge i moguće je naše učešće u ovakvom poslu.

Bez obzira na probleme sa kojima se suočava Morgan Stanley?

Bergen: Ne verujem da bi to moglo da utiče na ovakvu vrstu posla.

I pre ove krize, a posebno kada je ona nastupila mnoge banke su najavile seobu na Istok. Da li je to plan KBC grupe?

Bergen: Ne, mi to ne nameravamo. Na belgijskom tržištu smo izuzetno jaki i tamo nameravamo da ostanemo.

Nismo ni mislili na bekstvo iz Belgije, već da li će KBC pojačati aktivnosti na Istoku i dodatno razvijati svoje operacije na tom tržištu?

Bergen: KBC banka se razvija u svim centralnoistočnim evropskim zemljama i to veoma brzo. U proseku se otvaraju po dve ekspoziture nedeljno. Banka se razvija u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i drugim zemljama. Rast profita KBC banaka koje posluju na ovom tržištu je daleko veći nego rast profita banke u Belgiji.

Kao jedno od strateških opredeljenja su nove akvizicije i to stoji i u nekim vašim dokumentima. Postoje spekulacije da je KBC banka zainteresovana za akviziciju OTP banke budući da je ova banka najavila prodaju svoje divizije u Srbiji. Da li je to tačno i da li se to uklapa u vaša strateška opredeljenja?

Bergen: Videćemo. Ako budu postojali odgovarajući uslovi na tržištu, ako budu postojali uslovi i u samoj KBC grupi, naravno da će doći do akvizicija. Međutim, KBC grupa u Srbiji se pre svega koncentriše na organski rast, na proširenje svojih ekspozitura, povećanje broja zaposlenih.

Da li to znači da nije razmatrana kupovina OTP banke?

Bergen: Na nivou Grupe nismo diskutovali o kupovini OTP banke, ali smo svakako svesni postojanja te opcije, pa ćemo videti kakav će dalji razvoj situacije biti.

Da li opredeljenje za organski rast banke isključuje mogućnost kupovine i neke od preostalih banaka koje su u većinskom vlasništvu države i koje će uskoro biti ponuđene na prodaju u Srbiji?

Bergen: Svakako ćemo razmotriti te opcije i videti da li se one strateški uklapaju u naš rad, ali ne bih dalje komentarisao takve mogućnosti.

poziv na prtplatu na - www.emportal.co.rs