Kakvu vodu piju građani Srbije?

Od 1.000 ljudi u Srbiji, 540 pije samo flaširanu, a više od 250 isključivo gaziranu vodu, pokazalo je istraživanje koje je nedavno predstavljeno na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Prema podacima dobijenih istraživanjem sprovedenim u okviru nacionalnog projekta CENM i dva EC projekta, na uzorku od 1.000 ljudi oba pola, starosti od 18 do 65 godina, 46% ispitanika pije vodu sa česme, 54% ispitanika pije flaširanu, a 47% od toga isključivo konzumira gaziranu, a 53% negaziranu vodu.

Doktorka Marija Glibetić iz Instituta za medicinska istraživanja kaže da je istraživanje pokazalo da naši građani ne piju dovoljno vode.

- Dnevno popijemo oko 700 mililitara vode, a ukupno unosimo oko litar i po tečnosti kroz različite izvore. Dve do tri čaše vode dnevno nam fale da bismo zadovoljili preporuke Svetske zdravstvene organizacije o količini unosa vode - kaže Glibetić.

Prema njenim rečima nije problem samo nedovoljana hidratacija već i količina natrijuma koja se nalazi u vodama.

- Sadržaj natrijuma je 10 puta veći u gaziranim vodama, a prema podacima istraživanja 47% onih koji piju flaširanu vodu, puiju samo gaziranu - tvrdi ona.

Nefrolog Gordana Peković iz Instituta za medicinska istraživanja objašnjava da isuviše natrijuma može da ošteti krvne sudove, i dovodi do povišenog krvnog pritiska, te kasnije i do raznih bolesti.

- Slabo mineralna voda je najbolja za konzumiranje. Voda mora da zadovolji zdravstvene potrebe a to je da dovodi do ravnoteže slobodnih radikala i antioksidanasa, da se nesmetano resorbuje u crevima bez dodatne aktivnosti ćelijske energije. Oksigenacija ćelija prirodnom mineralnom vodom smanjuje uticaj stresa na čoveka - tvrdi ona.

Sadržaj vode u našem telu varira u odnosu na životno doba i na pol. Voda čini 55 do 60% ukupne mase odraslih osoba, a čak do 75% kod dece.

Zbog stalnog kretanja u organizmu, voda napaja organe kroz koje prolazi i obnavlja tečnost u njima. Ona je značajna i neophodna za svaku funkciju u organizmu.

- Dehidratacija organizma može da dovede do kardiovasklularnih problema, manje unošenje tečnosti dovodi do povećanog krvnog pritiska, krv postaje gušća te se stvaraju zidovi holesterola u krvnih sudovima. Zbog dehidratacije mogu da se jave bolovi u želudcu, ali i pesak i kamen u bubrezima. Koža ubi elastičnost ako se nedovoljno hidruira a hrskavice u zglobovima bivaju suvlje - objašnjavaju stručnjaci.