Srbija otplatila dolarske obveznice iz 2012. - Javni dug smanjen za pola milijarde evra

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak (21. novembra 2017. godine) da je tog dana otplaćen deo dolarskog duga od 770 mil USD, a kako nezvanično saznaje Politika, reč je o dugu po osnovu dolarskih obveznica koje su emitovane 21. novembra 2012. godine, u vreme kada je ministar finansija bio Mlađan Dinkić.

To su petogodišnji dužnički papiri, emitovani po kamati od 5,25% i time su ukupna državna dugovanja smanjena sa 24,11 mlrd EUR, koliko su iznosila 30. septembra ove godine, na 23,6 mlrd EUR, zaključno sa 21. novembrom. To znači da je dug za mesec dana smanjen za oko pola milijarde evra, navodi Politika.

Pre nekoliko godina ovaj datum (21. novembar) gotovo da se smatrao sudnjim danom srpskih javnih finansija i stručnjaci su polemisali o tome može li država da obezbedi dolarsku likvidnost kako bi uredno servisirala te obaveze.

Kako Politika saznaje, izvori finansiranja ovih dolarskih obaveza od 770 mil USD obezbeđeni su iz budžetskog suficita. Jer, plus u budžetu na kraju novembra nezvanično je iznosio oko 80 milijardi dinara. Zvanični podaci objavljeni su samo za septembar. Državna blagajna na kraju septembra bila je u plusu od 66 milijardi dinara.

Može li to da pokvari budžetski rezultat, odnosno da li će kasa do kraja godine zbog ove isplate biti u deficitu? Odgovor je negativan.

Prema oceni Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, to neće uticati ni na rashode, ni na deficit.

- Tehnički, glavnica ne ulazi u rashode, samo kamata. Ta glavnica je proknjižena na rashodnoj strani budžeta za 2012. Kada bi se u budžetu za 2017. ponovo na rashodnoj strani iskazao taj iznos, onda bi to bilo dvostruko knjiženje. Ali, kad je o izvorima finansiranja reč, verovatno je, ipak, veći deo tog iznosa od 770 mil USD refinansiran. Suštinski, i ako je tako, to je dobra operacija, jer je stari, skup zajam zamenjen novim, jeftinijim. Moja pretpostavka je da je taj iznos samo delimično servisiran iz budžetskog suficita - objašnjava Arsić.