(E Magazin) Dragačevski sabor trubača 2005 - sviraj trubo, za milione evra

Ostalo je zabeleženo da je prvi sabor trubača u Guči organizovan 14. oktobra 1961. godine, na dan Pokrova presvete Bogorodice, u crkvenoj porti. Interesovanje naroda prevazišlo je sva očekivanja organizatora. Postavljeno je niz šatri odakle su dopirali zvuci trube i mirisi specijaliteta Dragačeva – svadbarskog kupusa, roštilja, rakije, proje, sira i kajmaka. Bili su to počeci renesanse srpskog narodnog trubarstva. Na drugom saboru sjatila se čitava Zapadna Srbija, a na trećem su se okupili i muzičari s juga i istoka. Planula je cela zemlja. Crkvena porta više nije mogla da primi sve učesnike i goste, pa se takmičenje i slavlje prenelo na trgove i ulice Guče.

Ove godine, 45. po redu sabor trubača (prvi put u istoriji) trajao je sedam dana, a posetilo ga je više od 450.000 ljudi. Stranaca je bilo više nego ikada. Došli su kolima, motorima, vozovima, autobusima – organizovanim turama iz Francuske, Italije, Nemačke, Španije, a nisu nas zaobišli ni gosti iz ex-Yu republika, ponajviše Slovenije. Potvrdilo se da fenomen dragačevske trube predstavlja ogroman turistički potencijal naše zemlje. „Guča je postala manifestacija zbog koje su domaći i inostrani turisti počeli da planiraju godišnje odmore i organizuju slobodno vreme i novčana sredstva kako bi prisustvovali Saboru. Guča je postala značajan segment u turističkoj ponudi Srbije, a makroefekti se oslikavaju kroz devizni priliv i povećanje prihoda od turizma.”, kaže za e magazin Danijela Vićentijević iz Republičkog ministarstva za turizam.

Bogatstvo pod šatrom

Još je rano govoriti o tome koliko je ovogodišnji sabor popunio državnu kasu ili budžet opštine. Mada se jednostavnom računicom može zaključiti da je reč o milionima evra. Počnimo od parkinga, koji je ove godine koštao 400 dinara. Organizatori su obezbedili dosta prostora na samom obodu Guče i tri ulaza. Samo na jednom od njih, prodato je više od dve hiljade dnevnih ulaznica.

Pored parkinga, opština je obezbedila sredstva i prodajom placeva za šatre, pivska i roštiljska mesta, štandove sa suvenirima. Ove godine, metar asfalta u Guči koštao je 10.000 dinara. Reč je prostoru koji je najčešće korišćen za postavljanje uličnih tezgi. Do prošle godine, lokalno stanovništvo je tako mahom prodavalo suvenire, a od ove godine su imali konkurenciju u tezgama saborskog odbora. Zakup takozvanih roštiljskih mesta, veći placevi (ukupno pet u Guči) koštao je između 250.000 i pola miliona dinara, u zavisnosti od lokacije. Pivska mesta postavljena na starom igralištu stajala su od 150.000 dinara pa naviše.
A, posebna priča su šatre po kojima je Guča poznata. Zakup zemljišta u porti crkve, u samom centru, predstavljao je vrhunac vrednosti. „Cene zakupa su povećane za 40% u odnosu na prošlu godinu”, kaže Beograđanin Nebojša Jakšić, vlasnik preduzeća „Limeks d.o.o.”, koji je obezbedio najskuplju lokaciju i za to platio – 1.300.000 dinara. „Troškovi su nam povećani, pa smo zbog toga morali malo i da podignemo cene. Sve to uticalo je na posetu gostiju, koja je slabija nego prošle godine. Istina je da u Guči ima više stranaca nego 2004, možda za 20%, ali oni nisu ozbiljni potrošači, za razliku od porodičnih ljudi ili poslovnog sveta koji ovde dolazi. Iznajmljivanje zemljišta je posao visokog rizika, za razliku od recimo izdavanja smeštaja u Guči, ali očekujem da na kraju izađemo s pozitivnim saldom.”, ističe Jakšić.

Jedan od vlasnika kafića „Pet plus” u centru Guče i žitelj ovog mesta, Aco Đurović, tvrdi da mali procenat ljudi ima veću materijalnu korist od Sabora, što naravno ne umanjuje komercijalnu vrednost manifestacije, niti njen značaj u poboljšanju imidža Srbije. „Tokom trajanja Sabora svaki lokal uplaćuje opštini 500 dinara po stolu i 32.000 za baštu. Ovde u centru, dogovorili smo se da držimo iste cene, tako da je domaće pivo 150 dinara, kafa 80, a rakija 60 dinara. Stranaca ima puno, a oni najviše piju rakiju, kažu `srpska tekila`. Činjenica je da starosedeoci zarađuju od iznajmljivanja kreveta, parkinga ili šatorskih mesta, neki zakupe i prostor za prodaju piva, a placeve za šatre ili roštiljska mesta uzimaju velike firme.”, objašnjava Đurović.

S obzirom na to da se malo šta dešava u Guči van Sabora trube, žitelji se maksimalno trude da ugoste posetioce i naravno zarade. Tako je krevet koštao između 15 i 20 evra po osobi. Navodno, cene su povećane na 25 do 50 evra pred finalno veče, u nedelju 7. avgusta. Šatorsko mesto (po dvorištima porodičnih kuća) sa uređenim poljskim WC-om ili slobodom korišćenja kućnih toaleta, plaćao se po osobi oko 10 evra. Pošto je Guča mala da primi toliko gostiju, ljudi su „naseljavali” okolna sela – Belicu, Kotraže...

Svadbarski kupus i pečenje

Stranci uglas ističu da su zadovoljni gostoprimstvom domaćina i zanimljivošću sadržaja, zbog kojeg su prevalili stotine kilometara. „Upravo se poboljšanje imidža Srbije u inostranstvu reflektuje kroz gostoprimstvo domaćeg stanovništva, svesnost nacije o očuvanju tradicije, bogatstvo muzičih stilova koji upotpunjuju kulturno nasleđe zemlje i, konačno, Srbija sve više postaje poznata destinacija, ne neizvesna i nesigurna za boravak.”, smatra naša sagovornica iz Ministarstva turizma Danijela Vićentijević.

I da ne zaboravimo hranu. U Guču doći a ne probati nadaleko čuveni svadbarski kupus pravi je greh, a to zadovoljstvo je koštalo oko 300 dinara po porciji. Kilogram jagnjećeg pečenja pod šatrama se plaćao između 1.000 i 1.200 dinara, prasećeg od 700 do 900, a kilogram hajdučkog ćevapa oko 900 dinara. Pod šatrama u centru (u crkvenoj porti) sokovi i pića koštali su između 100 i 150 dinara. Pljeskavica „za poneti” koštala je između 100 i 120 dinara, u zavisnosti od toga da li ste je naručili u centru ili nekom od roštiljskih mesta kod igrališta. I tako, kada pretpostavite da je svaki posetilac ovogodišnjeg sabora popio jedno pivo, platio parking i pojeo porciju svadbarskog kupusa, može se izračunati da se u Guču slilo oko devet miliona evra. Ako bismo dodali prenoćišta, bakšiš za muziku, skuplje i bogatije menije... cifra bi se verovatno utrostručila!

Iz svega ovoga, lako je zaključiti da Guča u potpunosti opravdava ulaganja, kako zbog poboljšanja imidža države, tako i s komercijalnog aspekta. „Folklor, običaji, muzika, hrana, tradicija su ogromni potencijal koji još nije dovoljno valorizovan. Čuvati nasleđe je dobro do granice kada postaje limitirano. To znači da samo stavljeno u funkciju, kao što je turistička manifestacija Sabor trubača u Guči, može smatrati i imati vrednost, u suprotnom ovaj segment je nepoznat i neiskorišćen. Komercijalna svrha je deo promocije, a to nam je nedvosmisleno potrebno.”, kaže sagovornica e magazina u Ministarstvu turizma Srbije i dodaje da se prednosti srpskog turizma (za razliku od zemalja u regionu) ogledaju u jedinstvenosti, integrativnom pristupu – stvaranje brenda bez dodatnih ulaganja.

Tako Sabor trube u Guču iz godine u godinu, kao magnet, privlači sve više učesnika i posetilaca. Sabor više nije samo gučki, srpski – postao je svetski. Pobednici Sabora postaju trubačke legende, posebno Majstori trube. Oni postaju i akteri u najgledanijim našim filmovima, koji dobijaju svetske nagrade, i bez kojih se ne mogu zamisliti festivali u Tokiju, Melburnu, Moskvi, Berlinu, Parizu, Beču, Londonu, Kanu, Njujorku...

I država podržava Sabor

Na tenderu tipa „napravite nam u Guči dva mosta za mesec dana” posao je dobilo beogradsko preduzeće „Inter-most”, član vodeće svetske građevinske kompanije „Vinci Construction”. Radovi su počeli 27. juna a završeni 1. avgusta, na dan otvaranja 45. Dragačevskog sabora trubača. Domaćin Sabora, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, rekao je da je „Inter-most” napravio ono što se smatralo tehnički nemogućim i zahvalio graditeljima na danonoćnom radu. Novi mostovi u Guči deo su projekta uređenja varošice za veoma ambicioznu nameru – da do 2010. godine postane mesto svetskog sabora trubača. Ministar Ilić najavio je da će država, koja je sufinansirala izgradnju mostova i prilaznih puteva, nastaviti da investira u Guču, kako je rekao – u mesto srpskog brenda.

Mostovi preko Bjelice dugački su po 41 metar, a široki po šest metara. Varoški drumski most sagrađen je na mestu starog, a na razdaljini od 70 metara sada se nalazi pešački most kao nov prelaz od centra do saborišta. Gradnja je stajala 18 miliona dinara a suinvestitori su Opština Lučani i republička Direkcija za puteve. Kako je za e magazin rekao Mihajlo Tadić, direktor projekta „Inter-mosta”, u ovom poslu ispoljena je svetska praksa građenja jednog domaćeg preduzeća.

www.emagazin.co.yu