NPL-ovi koče kreditiranje banaka na Zapadnom Balkanu - Potrebni bolji zakoni o stečaju i nesolventnosti

Nedostatak sredstava, visok nivo loših kredita i slabe regulative u stečajnim postupcima usporili su rast kreditiranja u bankama koje posluju u šest ekonomija na Zapadnom Balkanu (6ZB), navodi se u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), predstavljenom u ponedeljak (13. novembra 2017. godine).

Da bi se izborile sa slabim rastom kreditiranja i podigle ekonomske perspektive, šest ekonomija - Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Kosovo - moraju da osiguraju pravni okvir za rešavanje problema loših kredita (NPL), da ubrzaju reforme pravosuđa i poboljšaju zakone o stečaju i nesolventnosti, poručuje MMF.

- Slab pravosudni sistem utiče na banke da postanu opreznije kod kreditiranja iz straha da dugovanja neće biti naplaćena - navodi se u izveštaju međunarodnog kreditora, koji prenosi agencija Reuters.

Pored tih ograničenja, u većini ekonomija u regionu Zapadnog Balkana postoji preveliki broj banaka, pri čemu, na primer, samo Srbija, najveća zemlja u regionu, ima 30 različitih bankarskih lanaca, napominje se u izveštaju.

Prema podacima Fonda, u Albaniji je prošle godine nivo NPL-ova iznosio 18,3% od ukupnih plasmana, u BiH 11,8%, u Makedoniji 6,3%, u Crnoj Gori 11,1%, a u Srbiji 17%.

Visok nivo loših kredita u većini ekonomija Zapadnog Balkana nastavlja da ugrožava profitabilnost banaka, piše u izveštaju.

Da bi oborila udeo loših kredita na nivo iz 2007. godine, kada je on iznosio 8,4%, Srbiji je, prema proceni MMF-a, potrebno da tokom tri uzastopne godine ostvaruje rast bruto domaćeg proizvoda od 4,1%.

U cilju proširenja baze finansiranja i podrške razvoju poslovanja banaka, ekonomije regiona bi mogle, prema savetu MMF-a, da razviju lokalna tržišta kapitala gde bi banke emitovale korporativne obveznice, dok bi uspostavljanje privatnih penzionih fondova i osiguravajućih kompanija pomoglo kreiranju tražnje za bankarskim obveznicama i podsticanju domaće štednje.

Pre 2008. godine, eksterno finansiranje banaka je povećano za više od 500%, što je poguralo privredni rast u regionu Zapadnog Balkana, navodi se u izveštaju. U tom periodu, između 70 i 95% bankarskih aktiva u 6ZB bilo je pod kontrolom stranih banaka, uglavnom iz Evropske unije.

Međutim, osam godina posle izbijanja svetske finansijske krize, lokalne banke su smanjile uzimanje sredstava iz inostranstva i oslonile se na finansiranje iz vlastitih izvora, navodi MMF.