Kriza na svetskom finansijskom tržištu traje već 14 meseci - posledice trpe i tržišta u razvoju u koja se ubraja i srpsko

Kriza na svetskom finansijskom tržištu, izazvana, pre svega, potresima u američkom finansijskom sistemu traje već 14 meseci, tako da su najnovija dešavanja na svetskim berzama samo nastavak negativnih tendencija.

Negativne posledice svetske finansijske krize reflektovale su se i na tržišta u razvoju u koja se ubraja i srpsko. Podsetimo da su indeksi Beogradske berze u kontinuiranom padu od polovine prošle godine.

Primera radi, BELEX15 je od početka godine do polovine septembra izgubio više od 40% vrednosti, čime se vratio na poziciju koju je imao polovinom 2006. godine.

Srpsko tržište kapitala nije izolovano kada je reč o kontinuiranom padu vrednosti indeksa. Indeks berze u Zagrebu-CROBEX od početka godine beleži pad od oko 38%, SBI20 indeks Ljubljanske berze od preko 42%. Od početka godine značajan pad vrednosti indeksa od preko 40% zabeležile su i Bukureštanska i Sofijska berza.

Odbijanje EU da odblokira privremeni Sporazum sa Srbijom sigurno je doprinelo nešto pojačanoj negativnoj percepciji investitora kada je u pitanju srpsko tržište kapitala, pa kao rezultat imamo jučerašnji pad indeksa BELEX15 od preko 6%.

Podsetimo da je domaće finansijsko tržište, kao i većina regionalnih, dodatno opterećeno nedovoljnom likvidnošću, koja se sa punim pravom tretira kao najveći nedostatak i ograničavajući faktor razvoja domaćeg tržišta. Nedovoljna likvidnost, tzv. plitkost domaćeg tržišta umnogome doprinosi da i najmanji negativan impuls doprinese značajnijem padu indeksa.

Najnovija dešavanja predstavljaju još jednu priliku da se prepozna neophodnost kvalitativnog i kvanitativnog unapređenja "asortimana“ Beogradske berze, pre svega, kroz uključenje akcija kapitalno velikih kompanija – NIS, Telekom, JAT itd.

Pojava akcija pomenutih kompanija na Beogradskoj berzi omogućila bi domaćem tržištu kapitala određenu komparativnu prednost u odnosu na druge berze u regionu, jer bi akcije kapitalno velikih kompanija tzv. blue – chipova zasigurno privukle investitore, što bi, u krajnjem, uticalo na stabilizaciju prilika na domaćem tržištu kapitala.

Ipak, moramo biti svesni da trenutna situacija na razvijenim tržištima umanjuje interes velikih stranih investitora za tržišta u razvoju. Pre bi se moglo govoriti o kapitalizovanju poteza ka budućoj reakciji značajnih investitora u odnosu na mala tržišta nakon smirivanja krize.

Sa druge strane, domaći investitori bi sada trebalo da prednjače ulaganjima u lokalne kompanije imajući u vidu da razlozi svetske krize, ali i posledice koje se ogledaju u propasti poznatih finansijskih firmi, nisu u direktnoj vezi sa poslovanjem naših kompanija.

Psihološki efekat velike krize nije zanemarljiv faktor za odluku domaćeg investitora, ali ne bi trebalo da prednjači u odnosu na odluku prema rezultatima rada i planovima razvoja pojedinačnih kompanija. Očekivanja od domaćih investitora, sa nedovoljno razvijenom navikom štednje preko mehanizama i instrumenata tržišta kapitala i sa ponudom koja berza trenutno ima, ograničena su na održavanje određenog nivoa likvidnosti lokalne berze, dok će za njegovo svrstavanje u red likvidnih tržišta biti potreban oporavak globalne situacije, poboljšanje investicionog rejtinga zemlje i dobra ponuda investiciono atraktivnog materijala.