Kako IKEA utiče na domaću industriju nameštaja?

(Sa otvaranja IKEA robne kuće u Srbiji, avgusta ove godine) Od otvaranja prve IKEA robne kuće u Srbiji prošla su skoro tri meseca, a još nema vidljivih promena na domaćem tržištu. Dolazak švedskog džina u proizvodnji i prodaji nameštaja primoraće domaću industriju nameštaja da poveća konkurentnost, da se ne bi ponovila iskustva nekih okolnih zemalja u kojima je zabeležen pad prodaje i do 30%, smatraju u PKS-u. Nove analize tržišta očekuju se neposredno po završetku novembarskog Sajma nameštaja u Beogradu.

Za nepuna tri meseca, kroz beogradsku IKEA robnu kuću prošlo je više od 600.000 ljudi. Potrošači su najviše zainteresovani za tekstil, dečiji program i dnevne sobe. Potrošači kažu da je IKEA jeftinija, a da su od njenog dolaska drugi proizvođači dali više akcija.

U kompaniji IKEA ne očekuju drastične promene na srpskom tržištu. Maja Vujašković Đureinović iz ove kompanije navodi da je u Hrvatskoj i Rumuniji cela industrija i prodaja nameštaja i proizvoda za pokućstvo porasla.

- U Rumuniji kontinuirano raste po stopi od 10% godišnje i mi verujemo da je to rezultat neke nove inspiracije i znanja o životu kod kuće koje IKEA donese na tržište i time podstiče da prosto obraćaju pažnju i da se više interesuju za uređenje doma - navodi Vujašković Đureinović.

Vlasnik kompanije Jela iz Jagodine Miroljub Radovanović smatra da je IKEA donela zdravu konkurenciju, novi vid izlaganja nameštaja, što je, kako kaže, možda i nedostajalo na našem tržištu.

- Vrlo važna stvar je da nikakvog poremećaja na tržištu nema. Ljudi normalno rade. Nikakav pad prodaje nije zabeležen, čak se u nekim segmentima javlja i rast - navodi Radovanović.

Vlasnik kompanije Home plus Branislav Stojaković kaže da oni koji se ne konfrontiraju direktno u programu sa kompanijom IKEA nemaju nikakav problem.

- Onaj ko je različit, ko je drugačiji, ko je povoljan i posebno onaj ko se oslanja na domaće proizvođače, taj ima perspektivu i nema razloga da ga prisustvo kompanije IKEA brine - ističe Stojaković.

U Privrednoj komori Srbije ističu pozitivnu stranu dolaska ovog švedskog proizvođača nameštaja.

Ješa Erčić iz PKS-a ukazuje na sasvim drugačiji odnos prema kupcu, malo drugačije osluškivanje tržišta i očekivanja kupaca.

- To je nešto što fali srpskoj drvnoj industriji, a to je repozicioniranje u pravcu dizajn, cena, kvalitet. Nekada se kupac opredeljivao za samo jedan segment. Nekada je cena bila glavna stvar. Danas to više nije - rekao je Erčić.

Iako posledice zasada nisu vidljive, najveće smanjenje očekuje se u proizvodnji pločastog materijala.

Inače, u srpskoj drvnoj industriji radi više od 30.000 ljudi.