Građevinske dozvole i efikasnija procedura osnivanja firmi glavni razlog za napredak na Doing business listi

Građevinske dozvole i efikasnija procedura osnivanja firmi ponovo su pomogli Srbiji da napreduje na Doing business listi i ostvari najbolji plasman u 12 godina koliko je uvrštena u rangiranje Svetske banke o lakoći poslovanja - 43. mesto među 190 zemalja, ocenjeno je na 2. godišnjoj konferenciji "Doing business 2018: Jačanje konkurentnosti Srbije" koju je u hotelu Hyatt organizovao NALED uz podršku USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i Ambasade Kraljevine Holandije.

U kategoriji izdavanja dozvola Srbija je ušla u Top 10 zemalja sveta skokom sa 36. pozicije, zahvaljujući dodatnom skraćenju procedure, uz gotovo dvostruko smanjenje troškova. Vreme potrebno za osnivanje firme u našoj zemlji sada je 5,5 dana umesto sedam, uz tri puta manji trošak što nas je u kategoriji pokretanja biznisa poguralo sa 47. na 32. mesto.

Za dalji napredak ključni će biti razvoj e-uprave i elektronskih servisa za privredu, ocenjeno je na konferenciji.

Događaju su prisustvovale i premijerka Vlade Srbije Ana Brnabić i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović.

- Sada kada se nalazimo pri vrhu liste u jednom broju kategorija, dalje napredovanje je svojevrstan izazov jer što smo bolje rangirani, to je napredovanje teže. Zbog toga odmah nastavljamo sa reformama, kako bismo poboljšali pozicije i u drugim kategorijama – izjavila je Brnabić, dodajući da očekuje da Srbija dogodine bude u prvih 30 zemalja.

Premijerka je najavila unapređenje propisa koji će doneti brže dobijanje priključka za struju, reformu katastra i zaštitu manjinskih akcionara, usvajanje izmena Zakona o stečaju koji je u skupštinskoj proceduri, kao i razvoj e-uprave. Podaci govore da je ključ unapređenja poslovnog okruženja e-uprava, čime postižemo veću transparentnost i efikasnost, zaključila je ona.

- Značaj e-uprave najbolje vidimo na primeru građevinskih dozvola gde smo za tri godine "preskočili" čak 176 zemalja i sa 186. stigli na 10. mesto. Očekujemo da ćemo se i u kategoriji pokretanja biznisa firmi naći u 10 najboljih zemalja sveta uvođenjem osnivanja firme elektronskim putem, kao i izuzetno pozitivne reakcije kada budemo mogli da preko e-šaltera za samo 3 dana jednim odlaskom kod notara registrujemo imovinu. Na čemu radimo s Ministarstvom građevinarstva – izjavio je član UO NALED-a Vladimir Novaković.

Prema njegovim rečima, na osnovu analize NALED-a aktivno se radi na konačnoj eliminaciji pečata iz više od 70 propisa, a uspeh očekujemo i u kategoriji plaćanja poreza, s obzirom na to da s Ministarstvom finansija NALED sarađuje na uvođenju elektronske prijave poreza na imovinu i prenosu apsolutnih prava za pravna lica, navedeno je u saopštenju organizatora konferencije.

Zamenik direktora USAID Projekta za bolje uslove poslovanja Dušan Vasiljević napomenuo je da je ostalo samo šest meseci da dokažemo da su nove reforme sprovedene i da se primenjuju kako bismo napredovali na DB 2019 listi.

- Tim USAID BEP projekta je ponosan na doprinos unapređenju uslova za poslovanje u Srbiji kroz učešće u reformama izdavanja građevinskih dozvola i inspekcijskog nadzora, ukidanje 138 parafiskalna nameta, izmene Zakona o radu, uvođenje programskog budžeta i kreiranje profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti. Drago mi je da mogu da najavim da će USAID nastaviti i u narednom periodu da podržava reformske procese – rekao je Vasiljević.

Na skupu je istaknuto i da u nekoliko oblasti resorne institucije nisu učinile dovoljno. Najlošiji plasman ostvaren je u kategoriji dobijanja priključka za struju gde je Srbija pala na 96. mesto. Gotovo ništa nije unapređeno ni u kategorijama dobijanja kredita i zaštite manjinskih akcionara, a posebno opominje činjenica da smo pali na listi u kategoriji rešavanja stečaja, iako već godinu dana na usvajanje čeka gotov nacrt zakona. U ovim oblastima Srbija je u gornjoj polovini tabele, ali ocene Svetske banke ipak otkrivaju da smo još daleko od lidera liste - Novog Zelanda.

Ispred Srbije, u regionu Jugoistočne Evrope, na DB listi su Makedonija (11), Slovenija (37), Kosovo* (40) i Crna Gora (42) dok smo bolji učinak imali od Rumunije (45), Mađarske (48), Bugarske (50), Hrvatske (51), Albanije (65), Grčke (67) i BiH (86).

Celokupan izveštaj dostupan je na sajtu Svetske banke.