Manje potrebe Srbije za finansiranjem na tržištu duga 2018. - Erste Grupa predstavila izveštaj o obveznicama u zemljama CIE

Erste Grupa očekuje da će u Srbiji sledeće godine opasti potrebe za finansiranjem na tržištu duga, zahvaljujući nižem deficitu i nižim troškovima otplate kamata.

U Srbiji se očekuje lako zanavljanje preostalih 46 milijardi u dinarskim obveznicama i 197 mil EUR u deviznim obveznicama, koje dospevaju ove godine, navodi se u izveštaju Erste Grupe o tržištu obveznica u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE).

- Zanimljivija priča je rok dospeća evroobveznica u vrednosti od 750 mil USD u novembru. Iako je emitovanje evroobveznica planirano u budžetu, i iako su tržišni uslovi povoljni, Ministarstvo finansija je objavilo da već ima dovoljno likvidnih sredstava da otplati taj rok dospeća, najverovatnije računajući na novčanu rezervu i neke potencijalne bilateralne ugovore o kreditu koji su takođe budžetirani za ovu godinu - napominju iz austrijske bankarske grupacije.

Kako se precizira, u Hrvatskoj i Srbiji državne hartije od vrednosti koje dospevaju nose prosečan kupon ili su emitovane po prosečnom prinosu od oko 5,5%, u Rumuniji i Sloveniji oko 3,7% do 3,9%, a u Češkoj, Poljskoj i Mađarskoj oko 2,4% do 2,9%.

Takođe ističu da su zemlje evrozone Slovačka i Slovenija, i članica EU Hrvatska, zabeležile smanjenje prinosa, baš kao i Srbija, "gde se visok nivo prinosa i smanjenje referentne stope za 50 bazičnih poena od Narodne banke Srbije pozitivno odražavaju na tražnju".

Prema izveštaju, emisiona aktivnost u Srbiji je u trećem kvartalu bila uglavnom usmerena na zanavljanje deviznih obveznica, zbog profila ročnosti duga.

- Kad se pogledaju aukcije obveznica u evrima, Uprava za javni dug je emitovala ukupno 256 mil EUR (30 milijardi dinara), sa prosečnom ročnošću od 6,2 godine, u skladu sa opštom strategijom jačeg fokusa na duže ročnosti - konstatuje se u dokumentu.

Što se tiče aukcija obveznica u lokalnoj valuti, kako se dodaje, poslednji kvartal je bio u potpunosti obeležen nastavkom prodaje referentnih obveznica sa rokom dospeća od tri i sedam godina i ukupnom emisijom od 40 milijardi dinara (prosečne ročnosti od 3,3 godine).

Od početka godine je realizovano oko 50% plana finansiranja na domaćem tržištu, napominju iz Erste Grupe i primećuju da je "tako nizak procenat odraz povoljnije finansijske pozicije, koja omogućava više manevarskog prostora za odbijanje nepovoljnijih ponuda i smanjene ukupne potrebe za finansiranjem".

Što se tiče 2018. godine, najzanimljivije će biti finansiranje evroobveznica u vrednosti od 1 mlrd USD koje dospevaju u četvrtom kvartalu te godine, jer, kako napominju iz Erste Grupe, nije jasno da li će vlada pokušati da iskoristi povoljne uslove i mogućnosti međunarodnih tržišta ili će da se držati sadašnje strategije snižavanja eksternog dela javnog duga.

Na strani tražnje, u Erste Grupi očekuju da zainteresovanost stranih investitora za srpskim dužničkim hartijama ostane na visokom nivou, na šta utiču stabilna inflacija, kao i povoljniji fiskalni rezultati i pozitivni tonovi iz MMF-a u vezi sa reformama, koji se pozitivno odražavaju na ukupnu tražnju na srednji rok.

U Izveštaju Erste Grupe se takođe podseća da je američka banka JP Morgan odlučila da uključi srpske hartije od vrednosti u svoju listu trgovanja i da je prvi put investirala u Srbiju, što je već uticalo na pad referentnih prinosa i povećalo likvidnost na sekundarnom tržištu.

- Sve u svemu, očekujemo da se prinos na srpske referentne obveznice u dinarima sa rokom dospeća 2023. godine kreće u zoni 5-5,2% na kratki rok, dok će prognozu za srednji rok uglavnom odrediti kretanja referentnih hartija od vrednosti - zaključuju analitičari Erste Grupe.

Kompletan izveštaj Erste Grupe o tržištu obveznica u zemljama CIE pogledajte u PDF fajlu