Banja na vodi koja gori - U Zmajevu kod Vrbasa ne odustaju od namere da obnove nekadašnje poznato lečilište

Žitelji Zmajeva kod Vrbasa ne odustaju od namere da svoje naselje ponovo pretvore u banjsko lečilište, koje je između dva svetska rata i do šezdesetih godina prošlog veka privlačilo brojne goste. Idejno rešenje za obnovu banje ponudio je još pre dve decenije, kroz diplomski rad na fakultetu, arhitekta Aleksandar Miljković iz Beograda, koji je osnovnu školu završio upravo u Zmajevu.

- U planu je da u Vrbasu, a i u Zmajevu, otvorimo geotermalne izvore, jer oni predstavljaju ogroman turistički i privredni potencijal - rekao je predsednik opštine Milan Glušac.

Za aktiviranje banje bili su zainteresovani investitori iz Finske, Holandije, Nemačke, Italije i Austrije, a najbolju ponudu dao je 2011. godine Franc Jager, vlasnik preduzeća Jagros iz Rogaške Slatine, koji je bio spreman da u kopanje novih bušotina lekovite zmajevačke "žute", sumporne vode i izgradnju velnes centra sa hotelom sa četiri zvezdice, uloži 15 mil EUR. Pokrajinska uprava pozitivno je odgovorila na pismo o namerama slovenačkog biznismena, ali mu uprkos tome nije omogućeno da ostvari planove, iako je obećavao da će u startu zaposliti 40 ljudi i u poslovanje uključiti veći broj poljoprivrednika, proizvođača ekološke ili biohrane.

- Zmajevo ima glavni izvor termomineralne vode u Bačkoj, čija se temperatura, zavisno od dubine, kreće od 25 do 90 stepeni. Investitore ovamo privlači i nezagađena reka Jegrička, kao i ruža vetrova, koja takođe blagotvorno utiče na zdravlje - ističe arhitekta Miljković.

Prema njegovoj zamisli, banja bi bila oživljena u centru sela, gde se nalazilo staro Narodno kupatilo, sa muškim, ženskim i dečjim bazenom, koji bi bili revitalizovani.

- Tu bi se napravile dve nove bušotine. Predviđeno je i da se izgrade dva zatvorena i otvorena bazena, lekarske ordinacije i sale za fizikalnu terapiju, hotel u obliku vojvođanske kuće, sa 126 ležaja, tržni centar i kongresna sala u sadašnjoj zgradi mesne zajednice, podignutoj 1905. godine, u kojoj je bila uprava nekadašnje banje - predočio je Miljković.

Bivši banjski bazeni zatrpani su pod objektom samoposluge, a u centru sela je ostala česma "žute" vode, koja neprestano curi i otiče u Jegričku. Zanimljivo je da ova voda, zbog velike količine sumpora, može da gori. Sa balonima, pa i buradima, na česmu dolaze ljudi iz okolnih, ali i udaljenijih mesta, pa čak i Beograda.

- Do sela vodi evropski autoput i međunarodna pruga, a u blizini je i aerodrom na Čeneju, pa su i to preduslovi da u Zmajevu, kao nekad, sobe do ulice u svakoj kući budu rezervisane za banjske goste - zaključio je Miljković