Pola veka verni duhu knjigovezačkog zanata - Knjigoveznica i kartonaža Grbović najavljuje saradnju sa srednjim grafičkim školama u Srbiji

(Milica Grbović) Početkom sedamdesetih godina na Vračaru je osnovana Knjigoveznica i kartonaža Grbović, zanatska radnja koja se bavila isključivo koričenjem i restauracijom starih knjiga. Firmu je osnovala naša sagovornica, Milica Grbović sa suprugom, a mala zanatska radionica u Ulici braće Nedića zapošljavala je tri radnika.

Vremenom, delatnost firme je proširena i obuhvatila je proizvodnju kartonske ambalaže i kancelarijskog materijala (fascikli, kataloga, kutija...), dok su poslednjih godina uslugu klasičnog "tvrdog" koričenja upotpunili i štampanjem diplomskih i drugih radova, kao i novim načinima koričenja.

Evocirajući uspomene na svoju preduzetničku priču, Milica Grbović za naš portal priča da se za 45 godina promenilo mnogo toga - i mesto i vreme i ljudi koji rade.

- Proširili smo delatnost kako bi opstali tokom devedestetih godina i prilagođavali se situaciji kroz asortiman proizvoda i usluga. Pet saradnika je otišlo u penziju, a mnoge mlade smo obučavali kako restauraciji, tako i klasičnom zanatu.

Iako su išli u korak sa vremenom i pratili savremene tehnologije i trendove, firma je ostala verna duhu knjigovezačkog zanata, a osnovna delatnost je ostala koričenje i restauracija knjiga.

Kao potvrdu za 45 godina predanog i dobrog rada, Milica Grbović je sa još 23 preduzetnice nominovana za ovogodišnju nagradu Cvet uspeha za ženu zmaja, koju dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije.

Ljubav prema zanatu i knjigama

Priča o osnjivanju knjigovezačke radnje počela je kada se Milica nakon završene Srednje grafičke škole u Ćupriji, preselila u Beograd i zaposlila kod starog majstora Obrada Žarića.

- Tu sam upoznala svog supruga Dragića. Obrad nam je 1972. godine prodao svoju licencu i tako smo zapčeli našu preduzewtničku priču. Mladost ludost ili sreća, ne znam kako bih to okarakterisala. Hteli smo da imamo sopstveni biznis, nismo hteli da radimo u državnim štamparijama, iako je u to vreme rad u državnoj firmi donosio sigurnost - kaže Milica.

Za ovu delatnost opredelila se zbog ljubavi prema zanatu i knjigama.

- Zanat je u stvari primenjena umetnost, zahteva veštine, znanje i strpljenje - navodi naša sagovornica, i dodaje da joj nominacija za nagradu nagradu Udruženja poslovnih žena najviše znači zbog promcije knjigovezačkog zanata.

- Nadam se da će nominacija pomoći da se ovaj zanat sačuva, jer nas je u Beogradu ostalo jako malo, možda svega četiri porodice. Volela bih da se u Ministarstvu privrede knjigovezački zanat definiše kao stari zanat sa svim privilegijama koje ova definicija donosi.. Setimo se da je još u 19. veku Srbija imala svoje knjigoveznice - kaže ona.

Teže danas nego kad je počinjala

Knjigoveznica i kartonaža Grbović porodična je firma, kojoj se u međuvremenu priključila i Milicina kćerka Danijela.

- Baka sam koja i dalje radi i vodi radnju koju će naslediti ćerka. Radnja za sada dobro posluje, a nadamo se da će tako i ostati. Nemam drugih poslovnih ambicija, osim da ovaj zanat i tradicija koju imamo 45 godina ne nestanu - dodaje sagovornica eKapije.

Grbović je posebno ponosna što je više od 70% žena radilo, i danas radi u njenoj firimi. Osmeh i poštovanje klijenta, strpljenje, stalnost u kvalitetu svega što rade - od restauracije starih knjiga do digitalne štampe, ali pre svega lepa reč, tajna su uspeha Knjigoveznice i kartonaže Grbović, kaže. Biti preduzetnica danas ipak nije lako.

- Čini mi se da je danas teže nego pre 30 godina. Poslovna etika se promenila, previše je regulative koja koči razvoj malih i srednjih preduzeća, tenderi su mahom napravljeni tako da mala i srednja preduzeća teško mogu da ispune uslove, a jako teško se dolazi i do povoljnih kreditnih linija koje bi nam omogućile brži razvoj.

Vlasnica knjigoveznice i kartonaže Grbović očekuje da nastavi u istom smeru, uz stalnu promenu i inovacije. Kako kaže, razmišlja i o osnaživanju radnje kroz saradnju sa srednjim grafičkim školama u Srbiji. Više od svega ipak, nada se da zanat i tradicija koju imaju već 45 godina neće nestati.