Kako je propao plan "Herkul"? - "Delta", "Agrokor" i "Mercator" bile na korak do dogovora o zajedničkom nastupu na tržištu, ali...

Tri najveće kompanije u bivšoj Jugoslaviji - "Delta holding", "Agrokor" i "Mercator" - bile su na pragu da postignu sporazum o zajedničkom nastupu na tržištu, ali je projekat propao i svaka je kompanija krenula u sopstveno osvajanje tržišta. To, međutim, ne isključuje mogućnost stvaranja novih saveza nekih od članica "velike trojke" u bliskoj budućnosti, ukoliko im se interesi i ciljevi poklope.

Pre nekoliko godina postojao je projekat "Herkul", kojim je predviđen zajednički izlazak na tržište "Delte", "Agrokora" i "Mercatora", tvrdi za Biznis Žiga Hieng, portfolio menadžer slovenačke investicione kuće "KD grupa". Ovaj projekat je, prema njegovim saznanjima, bio aktuelan u vreme kada je Zoran Janković, sadašnji gradonačelnik Ljubljane, bio na čelu "Mercatora".

- Kada je on otišao iz kompanije, ta ideja više nije pominjana, ali ne znam zbog čega. Da li zbog promene vlasničke strukture u "Mercatoru" ili iz nekog drugog razloga, ali činjenica je da je taj projekat propao. Govorkalo se da je to zbog toga što bi bilo teško odrediti prvog čoveka jedinstvene kompanije. Ali, to su samo bila nagađanja - priča Hieng za "Biznis".

Nedavni navodi hrvatskih medija da bi "Delta" i "Agrokor" mogli uskoro da kupe "Mercator" nisu bez osnova, slažu se analitičari sa kojima je Biznis razgovarao o ovoj temi. Međutim, razvoj događaja u sektoru maloprodaje, udruživanje velikih igrača u ovom delu Evrope i prekompozicija snaga unutar njih, po svemu sudeći, nisu zahvalni za prognoziranje, baš zato što je sličnih nagoveštaja bilo i u bliskoj prošlosti.

Procenjuje se da su trenutno "Delta" i "Agrokor" u nešto boljem položaju od slovenačke kompanije, zbog dobrih tržišnih pozicija u matičnim zemljama i činjenice da je "Mercatorova" ekspanzija sada prilično ograničena. "Mercator", koji čak 40% prihoda ostvaruje na tržištima van Slovenije, ne može da se širi dosadašnjom brzinom, a ni vrata u Hrvatskoj i Srbiji nisu mu više tako otvorena kao što su bila prvih godina tranzicije i željnog iščekivanja kakvog-takvog stranog kapitala.

Međutim, sagovornik Biznisa Žiga Hieng ne slaže se sa ocenama da je "Mercator" baš toliko inferioran u odnosu na konkurente i naglašava da ta slovenačka firma ostvaruje 2,5 milijardi EUR prihoda godišnje. On dodaje da je očigledno preimućstvo koje "Mercator" ima u odnosu na "Agrokorov" "Konzum", od koga je, kako kaže, duplo jači. On navodi da je, ukoliko se uzme u obzir struktura tržišnih udela, "Mercator" sa 35% pokrivenosti tržišta, bez konkurencije u toj zemlji, dok "Konzum" i "Delta" ne učestvuju u trci. "Merkator" je kupovinom "Presoflexa", koji je sa više od 40 prodajnih objekata vodeći trgovinski lanac na području Slavonije, ozbiljno "uplivao" na hrvatsko tržište, ističe Hieng i dodaje da slovenačka kompanija pokriva oko 8% tog tržišta i predstavlja drugi po veličini trgovinski lanac u Hrvatskoj.

- "Merkator" je i u Srbiji, u saradnji sa kompanijom "Rodić", drugi igrač na tom tržištu. Znajući sve ove činjenice, ne bih mogao da se složim sa tvrdnjama da je "Mercator" baš toliko slabiji od "Delte" i "Agrokora", ali da li će se ove dve kompanije udružiti i kupiti slovenački trgovinski lanac, odlučiće njihovi vlasnici. U svakom slučaju, te dve kompanije jesu tolike da bi to mogle da učine. Kada bi se udružili i nastupili protiv "Mercatora", sigurno bi imali jaču poziciju i to bi moglo da se desi. To je rizik koji sigurno preti "Mercatoru" na ovim tržištima. Politički ili klijentelistički pritisci uvek postoje - ističe Hieng.

Miroslav Mitić, zamenik predsednika Odbora za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS), naglašava da je, iako nema saznanja da li će "Delta" da kupi "Mercator", bilo sama ili udružena sa "Agrokorom", sve deo tržišne utakmice "u kojoj veće kompanije gutaju manje". On kaže da lično ne bi imao ništa protiv da "Delta" preuzme "Mercator", a da pošto su antimonopolske komisije došle do zaključka da "Delta" kroz svoje maloprodajne lance ne ostvaruje onaj procenat na tržištu koji se smatra monopolskim, mogućnost da srpska kompanija kupi "Mercator" postaje otvorena.

- Takvih pokušaja bilo je i ranije, ali očigledno zbog političkih pritisaka do realizacije nije došlo. Ali, u narednom periodu se, pre svega, očekuje dolazak svetskih lanaca na naše tržište, a ne koncentracija i rast postojećih. Za tržište i njene potrošače je dobro da uđu i novi trgovinski lanci, jer ima dovoljno prostora za sve. Pogledajte situaciju u Mađarskoj i Bugarskoj, gde nesmetano posluje desetak svetskih trgovina. U Srbiji će ova oblast biti bolje regulisana novim zakonom o trgovini, koji čeka usvajanje. Kad to završimo, doći će nam ne samo prehrambene kompanije, nego i "Ikea" i mnogi drugi - kaže Mitić za Biznis.

On kaže da polako nestaju politička ograničenja za širenje srpskih kompanija u Hrvatskoj, Sloveniji i drugim republikama bivše Jugoslavije i da očekuje da će takvih otpora biti sve manje. Mitić naglašava da će uvek biti političkih struja koje će biti protiv ulaska srpskog kapitala, ali veruje da će se tenzije vremenom smanjivati.

- Cefta je prvi korak, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) biće drugi, a treći je ulazak Srbije u Evropsku uniju. Neminovno je da se u Srbiji, pre ili kasnije, dogodi multinacionalna koncentracija, jer pretpostavljam da je konačni cilj naših domaćih privrednika, koji su stvorili velike firme, da deo kompanija spreme za prodaju.

Da li će to biti cele kompanije ili, pak, samo delovi, to ćemo videti. Jer što neko ne bi iskoristio sve prednosti koje donosi jedna multinacionalna kompanija, kao na primer "Wal mart" - od svog "know-how", preko menadžmenta i savremenih lanaca, do izbora u snabdevanju i svega ostalog. Deo inostranih lanaca koji dolaze u Srbiju biće grinfild investicije, a deo kupovina postojećih - smatra Mitić.