Hoće bakar neće pogone - "Glencore" bi samo pojedine delove RTB "Bora"

Švajcarska kompanija "Glencore", koja se poslednjih dana u javnosti pominje kao potencijalni strateški partner Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB), zainteresovana je samo za investiranje u povećanje proizvodnje u borskim i majdanpečkim rudnicima bakra.

Međutim, njih ne interesuju ulaganja u izgradnju nove Topionice, zbog čega se u Ministarstvu ekonomije i vode pregovori o uslovima pod kojima bi "Glencore" pristao da sa svežim kapitalom uđe i u obnovu basenskih metalurških pogona - saznaju "Novosti".

Međutim, sličnu zainteresovanost kao Švajcarci pokazali su i čileanska "Antofagasta", koja godišnje proizvodi pola miliona tona bakra, američki gigant "Barrick gold", kanadski "Dandy", koncesionar na Crnom vrhu, poljski koncern "KGHM", šesti proizvođač crvenog metala na svetu... Međutim, nakon objavljivanja prvog tendera, kada je na prodaju ponuđen kompletan RTB, sve ove firme su se povukle iz posla. Gotovo identično je bilo njihovo obrazloženje za taj postupak po kojem je "njihova osnovna delatnost rudarstvo i da ne žele da investiraju u metalurgiju".

S druge strane, poslovodstvo RTB smatra da nastavak procesa svojinske transformacije putem strateškog partnerstva nije moguće dok se ne pronađe rešenje vlasničkih odnosa između matičnog (RTB "Bor" Grupa) i zavisnih preduzeća - Rudnika bakra "Bor" (RBB), Rudnika bakra "Majdanpek" (RBM)i Topionice i rafinacije (TIR).

- Vlasnička struktura RTB "Bor Grupe", kombinovana sa vlasničkim strukturama RBB, RBM i TIR, nije u skladu sa zakonom, s obzirom na to da su ta preduzeća u međusobnom vlasništvu sa više od 10% učešća - naglašava Miodrag Conić, v.d. generalnog direktora RTB.

Svaki pokušaj da se ovaj problem razreši zahteva vreme i podrazumevao bi aktivno učešće poverilaca. Takođe su neregulisani finansijski odnosi između matičnog preduzeća i RBB, RBM i TIR, zbog kojih nije moguće precizno utvrditi iznos međusobnih obaveza i potraživanja.

Conić kao rešenje vidi spajanje matičnog i zavisnih preduzeća, tako što bi se sva tri zavisna pripojila matičnom, uz konverziju potraživanja državnih poverilaca u kapital novonastalog preduzeća i naknadno povećanje kapitala od strane strateškog partnera. Kao prednost ove opcije on ukazuje na pravnu sigurnost svih učesnika u postupku, mogućnost namirenja obaveza prema komercijalnim poveriocima i kontinuitet poslovanja kompanije kao jedinstvene celine.

Prodali dug

"Glencore" je od RTB "Bor", na ime uslužne prerade koncentrata bakra, potraživao oko 26 mil USD. Švajcarci su, kasnije, taj dug "prodali" londonskoj Standard bank, koja sada od borske kompanije potražuje taj novac, ali i dodatnih 11 mil USD na ime "penala".