Poreske obaveze preduzetnika u Srbiji veće nego u Nemačkoj

Visoko fiskalno opterećenje poslovanja jedan je od ključnih razloga zašto privreda procenjuje da čak 29% firmi i preduzetnika odlučuje da posluje u sivoj zoni. Kao glavni razlog gotovo dve trećine ispitanika u istraživanjima NALED-a navodi visoki porez i doprinose na zarade, i u skladu s tim 43% privrednika vidi izbegavanje ovih obaveza kao najzastupljeniji oblik sive ekonomije.

Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, koju je uradio NALED u saradnji sa Fakultetom političkih nauka, pokazala je putem simulacije uporedivih primera da preduzetnik koji vodi poslovne knjige i sebi isplaćuje minimalnu zaradu, u Srbiji za porez i doprinose mora da izdvoji čak 44,22% ukupnih prihoda, u Hrvatskoj 25%, u Mađarskoj od 25 do 35%, a u Nemačkoj čak upola manje (21,13%).

Iako se u našoj zemlji preduzetnici dominantno opredeljuju da porez plaćaju paušalno i oni su izloženi visokim troškovima. Vlasnik frizerskog salona godišnje će na ime paušalnog poreza platiti od 145.000 do 250.000 dinara u zavisnosti od opštine u kojoj posluje, a vlasnik IT firme od 235.000 do gotovo 400.000 dinara, čak i da ništa ne prihoduju.

- U skladu sa preporukom NALED-a, Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije kao jednu od 108 mera i aktivnosti predviđa uvođenje poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja za mlade i nezaposlene na evidenciji NSZ. Očekujemo od Vlade i Ministarstva finansija da sprovedu ovu meru do kraja 2017. u skladu sa usvojenim planom, jer ukoliko želimo da stimulišemo preduzetništvo, dobrovoljno poštovanje propisa i prelazak u legalne tokove, neophodno je da uvedemo podsticaje u ovoj oblasti - kaže predsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i predsednik UO Societe Generale banke u Srbiji Goran Pitić.