Renesansa nameštaja od punog drveta - Rast potražnje u inostranstvu otvara vrata srpskim proizvođačima

Drvo i proizvodi od drveta doživljavaju potpunu renesansu. Potražnja na evropskom, ali i globalnom tržištu je velika. Projekcije su da će globalni rast potrošnje proizvoda od drveta biti nastavljen i u narednih petnaest godina. Taj trend nije zaobišao ni tržište Srbije.

Industrija nameštaja u našoj zemlji je jedna od retkih koja beleži trgovinski suficit od više od 100 mil EUR. U poslednjih pet godina prosečan godišnji rast izvoza ove industrijske grane iznosio je 13,3%, da bi u prošloj godini dostigao 890 mil EUR. Izvoz nameštaja u Rusiju svake godine raste za 50%.

Statistika kaže da su proizvođači pločastog nameštaja najbrojniji, da najviše učestvuju u prihodima, zaposlenosti i izvozu. Ipak, nameštaj od punog drveta dobija sve više na vrednosti, pogotovu imajući u vidu da se najrazvijenije zemlje okreću prema prirodnim materijalima, smatra Ješa Erčić, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije.

- Šanse Srbije leže u tom segmentu. Sada skoro 50% drvnog sortimenta izvozimo kao proizvode sa malom dodatom vrednošću koji potpunu valorizaciju doživljavaju u drugim zemljama. U inostranstvo plasiramo oko 350.000 kubnih metara poluproizvoda, umesto da pravimo gotove, finalne proizvode, visoke dodate vrednosti - kaže Erčić.

Da Srbija ima veliki potencijal u industriji nameštaja, ne samo u izvozu, već i u privlačenju stranih investitora, smatraju i u Razvojnoj agenciji Srbije (RAS).

- Imamo potencijal da postanemo jedna od najpoželjnijih zemalja za strane investicije u drvnoj i industriji nameštaja. Udeo ove industrije u BDP-u Srbije je 1,4%, dok je učešće u ukupnom izvozu 5,7%, uz prisutan pozitivan trend rasta tokom poslednjih nekoliko godina. Sporazumi o slobodnoj trgovini sa zemljama CEFTA, EU i Ruskom Federacijom daju ogromne mogućnosti za bescarinski izvoz kancelarijskog i nameštaja uopšte proizvedenog u Srbiji, koji svuda ima dobru reputaciju, naročito na ruskom tržištu.

Domaća sirovinska baza, na čijim potencijalima Srbija zasniva svoju proizvodnju, pruža niz mogućnosti, pre svega malih serija napravljenih za klijente koji traže proizvode od prirodnih materijala sa većom dodatom vrednosti.

- Jedan od podsektora industrije koji ima najveći potencijal jeste proizvodnja masivnog nameštaja. Ova oblast nudi komparativne prednosti kao što su: visokokvalitetna domaća sirovina, konkurentna cena radne snage, niska cena energije u poređenju sa drugim evropskim zemljama, kao i strateški geografski položaj koji omogućava brzu isporuku. Proizvodnja mebla je takođe značajna za Srbiju. Deo firmi u Srbiji pored sopstvene proizvodnje pruža i usluge opremanja enterijera, a najuspešnije su upravo one koje proizvode nameštaj od punog drveta i koje angažuju inostrani hoteli i restorani za opremanje celokupnog enterijera – kažu u RAS-u.

Najveći problem u lancu vrednosti proizvođača je nestabilnost i nepredvidivost u količinama sirovine koja se može obezbediti na domaćem tržištu, ali i kvalitet i cena.

- Ovo je jedna od značajnijih prepreka za konkurentnost srpskih proizvođača nameštaja, jer problemi sa nabavkom sirovine mogu da rezultiraju značajno višom nabavnom cenom u odnosu na konkurente u inostranstvu ili, pak, kašnjenjem u isporuci. Problem velikog dela srpskih proizvođača nameštaja je što su ostali u vremenu kada su se faktori kvalitet-cena-dizajn posmatrali izolovano. Kompanije ne polaze od tržišta na kome žele da nastupe. Nemaju dovoljno aktivnosti i iskustva u načinima distribucije svojih proizvoda, kao i nedovoljno znanja u tome kako da za željeno tržište prilagode odnos kvalitet-cena-dizajn – smatra Ješa Erčić.

On objašnjava da je nekada cena bila najvažniji faktor uspeha, danas je najvažniji dizajn, ali je to upravo i najkritičniji aspekt kod domaćih proizvođača.

- Proizvođači najčešće nemaju dizajnere među zaposlenima, već kopiraju druge ili koriste dizajn koji su kreirali pre više godina, ne shvatajući potrebu kontinuiranog unapređivanja izgleda proizvoda i pronalaženja inovativnih rešenja. Dalje, više vode računa o ceni i kvalitetu, pri tome često ne nalazeći ni pravu meru ova dva faktora, te su i ove dve stavke u disbalansu. Veliki problem je i u nedostatku kompleksne marketing strategije.

Kako bi se ovi problemi prevazišli naš sagovornik smatra da je potrebno formirati nacionalni "competence" centar za drvo, u kom bi proizvođači, izvoznici mogli da dobiju uslugu dizajna, izrade prototipova nameštaja. U centru bi mogli da koriste usluge sertifikovanih i akreditovanih laboratorija, da obučavaju kadrove na CNC i drugim mašinama za obradu drveta i izradu nameštaja, a sve u pravcu povećanja konkurentnosti proizvoda srpske drvne industrije.

Najveći deo proizvođača nameštaja čine domaća preduzeća, sa domaćim kapitalom - skoro 90%, a veliki broj njih su porodične firme.

Kada su strane kompanije u pitanju, najviše investicija do sada je zabeleženo u segmentu tapaciranog nameštaja.

Najveći investitori u oblasti drvne industrije u Srbiji su: Tarkett, Kronospan, Gruppo Fantoni, Ditre Italia, Healthcare, Chabros International Group, Mercer, Gruppo Turi, Labor-Legno, Plados...

Zbog tržišnog kretanja u EU može se očekivati porast investicija od kompanija koje se bave proizvodnjom masivnog i tapaciranog nameštaja, a orijentisana su na zahtevna evropska tržišta.