Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Ima li u Beogradu prostora za nove tržne centre?

Izvor: N1

Nedelja, 17.09.2017.

15:37

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: zhu difeng/shutterstock.com)

Beograd je prošle nedelje dobio dva nova tržna centra. Veći u Knez Mihajlovoj, nadomak Kalemegdana, a mesto za kupovinu dobio je i Lazarevac. Šoping centara Beogradu nikad nije manjkalo, a najavljeno je otvaranje još nekoliko velikih. Ima li, s obzirom na slabašnu kupovnu moć, i dalje prostora za njih?

Deset hiljada kvadrata u Lazarevcu, više od 15 hiljada u centru Beograda. Samo za jedan dan prestonica je dobila dva nova tržna centra.

Od 2002, međutim, Beograd je dobio desetine hiljada kvadrata tržnih centara, a investitori ne posustaju.

Grad danas, reklo bi se, obiluje mestima za kupovinu. Merkator, Ušče, Delta City, BIG Fashion, Stadion, Zemun park, Aviv park… samo su neki od već izgrađenih. A tek je najavljeno otvaranje velikih objekata poput Galerije u Beogradu na vodi, Capitola u Rakovici, BIG Fashion na Vidikovcu ili Ada Malla na Čukarici.

Ipak, oni koji rade u tom biznisu, kažu da još ima prostora za nove.

- U ovom trenutku, Beograd je nova destinacija za tržne centre i ritejl parkove kako ih popularno zovu. Tržnih centara nema dovoljno. Prema statističkim kriterijumima u istočnoj Evropi, Beograd je na dnu lestvice broja šoping centara i izgrađenih kvadrata u odnosu na populaciju ovog grada - kaže Vladimir Vučković, menadžer za odnose sa zakupcima TC Rajićeva.

Supermarketi su jedan od glavnih magneta za kupce u tržnim centrima, s obzirom na to da u proseku, više od trećine potrošnje domaćinstva odlazi na hranu.

Anketa o potrošnji domaćinstva pokazuje da, ako se izuzme potrošnja na hranu i piće, oko 15% onoga što se potroši odlazi na druge stavke karakteristične za tržne centre - na odeću, obuću ili zabavu.

Nizak životni standard sa jedne strane, sve više kvadrata u tržnim centrima sa druge. Fenomen koji je ponekad teško objasniti. Statistika, objašnjavaju stručnjaci, ne ilustruje uvek verno sve što se u praksi dešava.

- Potrošnja je već decenijama veća od onog što zvanična statistika pokazuje i to investitori u ovakvu vrstu objekata uvek procenjuju. Ono što je zvanično i ono što dolazi iz sive ekonomije - kaže profesor Ekonomskog fakulteta Goran Petković.

Dodaje i da su tržni centri za investitore pre svega ulaganje u biznis sa nekretninama.

- Ono što oni pružaju kao uslugu je uređen i kontrolisan prostor i pružaju kao uslugu marketing tržnog centra. Uspevaju oni tržni centi koji odvuku tražnju iz prodavnica koje se nalaze u klasičnim trgovačkim ulicama - kaže Petković

Dodaje da skupe zakupnine mogu da podnesu veliki trgovinski lanci, ali i da stradaju male prodavnice.

Firme:

Ekonomski fakultet Beograd

Rajićeva šoping centar Beograd

Stop.Shop. d.o.o. Beograd

Idea Marketi doo Beograd

Ušće Shopping Center Beograd

Delta City 67 d.o.o. Beograd

Cee Group d.o.o. Beograd

Capitol park Rakovica

Retail park Zemun

Jelmil doo Beograd

Aviv Arlon Holding Beograd

Stadion Shopping Center Beograd

Immofinanz Services d.o.o. Beograd

Ashtrom Group Ltd. Saddick Israel

ABD Beograd

GTC Business Park Beograd

Info sa lokala:

Beograd

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.