"Farmakom" pregovara o strateškom partnerstvu sa tri kompanije - Bogićević pokreće pet rudnika olova

Koncern "Farmakom MB", u vlasništvu šabačkog biznismena Miroslava Bogićevića, planira da u pet svojih rudnika olova i cinka do kraja godine zaposli oko 500 radnika, a u naredne dve ukupno 2.000. Pošto se očekuje pokretanje šest rudnika antimona, kao i iznajmljivanje i gradnja fabrika za preradu ovih ruda i proizvoda više faze obrade, ni to neće biti konačna cifra zaposlenih kod Bogićevića.

Dragorad Misojčić, izvršni direktor za rudarstvo "Farmakoma", kaže da probna eksploatacija u rudniku Suva ruda u Raškoj počinje u septembru, a proizvodnja u rudniku Lece, u opštini Medveđa, početkom sledeće godine.

- Kopanje u rudnicima Rujevac, Ravnaja i Rajića Gora planirano je u sledeće dve godine. Namera je da se pokrene i proizvodnja u šest rudnika antimonskog kompleksa - Zavorje-Štira, Brasina, Dolić, Kik, Stolice i Lojane u Makedoniji, kao i gradnja prerađivačkih kapaciteta. Sve ovo su ozbiljni planovi sa investicijama od više stotina miliona evra i zato trenutno pregovaramo sa tri poznate kompanije iz Nemačke, Kine i Švedske o strateškom partnerstvu. Izabraćemo jednu, a možda i dve firme. Želimo da nam oni pomognu u organizaciji poslovanja, da obezbede deo investicija kako bi svi rudnici što pre počeli da rade, kao i da podelimo rizik - objašnjava Misojčić.

Na pitanje šta bi moglo da ugrozi ove planove, on odgovara da su glavna dva faktora. Jedan je, prema njegovim rečima, kretanje cena metala na Londonskoj berzi, a drugi ljudski kapacitet zaposlenih u "Farmakomu MB".

Misojčić navodi da se očekuje da cene olova, cinka i antimona najmanje desetak narednih godina budu rekordne jer Kina i Indija troše sve više, mnogi rudnici su zatvoreni, a čeka se dosta dugo i na isporuku opreme.

- Ovo su pokazale analize stranih konsultantskih kuća, koje su i navele da uz dobar izbor strateških partnera ne bi trebalo da bude zime - naglašava Misojčić i dodaje da je velika potražnja za metalima u svetu bio glavni uzrok ulaska "Farmakoma MB" u rudarstvo, ali i prerađivačku industriju.

On navodi da sve veći problem postaje kvalitet radne snage, kopača i inženjera. Godišnje se iškoluje, kako on navodi, desetak rudarskih inženjera, a "Farmakomu MB" je potrebno šezdesetak, pa bi Rudarsko-geološki fakultet trebalo narednih desetak godina da radi samo za njih.

Misojčić navodi da nameravaju da stipendiraju studente u dogovoru sa fakultetima, kao i da promene sliku o rudarstvu i rudarima u Srbiji, kao o prljavom i neplaćenom poslu.