Novi propisi EU ponovo pokreću pitanje upućenosti građana u štetnost pojedinih aditiva - "tajne" šifre na ambalaži

Nedavno usvojeni propisi EU nalažu da se na slatkišima koji sadrže aditive za koje je utvrđeno da mogu izazvati poremećaje pažnje kod dece istakne jasno upozorenje. Ova odluka još jednom je skrenula pažnju javnosti na rizike upotrebe aditiva, ali i na informisanost građana o tome šta unose u organizam sa hranom koju konzumiraju.

"Može negativno uticati na aktivnost i pažnju kod dece." Ovakav tekst će uskoro biti "pridružen" spisku aditiva E102, E104, E110, E122, E124 i E129, koji se nalazi na ambalaži mnogih slatkiša i osvežavajućih napitaka. Roditelji će tako biti upozoreni na moguće negativne efekte koje kod njihove dece može izazvati konzumiranje tih proizvoda.

Šta je međutim sa ostalim slovima, brojevima i famoznim E oznakama koje se šarene na ambalažama proizvoda koje svakodnevno kupujemo? Takvi napisi na ambalaži malo znače potrošaču, pa ispada je rezultat za "običnog" građanina isti kao da deklaracije - nema. Iako zakon propisuje da svi sastojci određenog proizvoda moraju biti navedeni u deklaraciji, za "obične" građane to su samo nerazumljive šifre.

Stručnjaci se slažu da je neophodna bolja informisanost kupaca o aditivma u prehrambenim proizvodima, ali ističu da nema mesta panici, jer je regulativa u ovoj oblasti stroga i na svetskom nivou.

- Spisak aditiva na etiketi svakako ne pruža potpunu informaciju, međutim fizički je nemoguće istaći detaljnije informacije na tako malom prostoru - kaže Petar Dobrosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda. - Zatoje neophodno raditi na informisanju i obrazovanju potrošača, a ključnu ulogu u tome trebalo bi da imaju upravo udruženja potrošača.

I dr Branka Bukvić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, slaže se da je ključni problem u neinformisanosti potrošača. Ona smatra da se oko aditiva često nepotrebno stvara fama.

- Naši potrošači mogu se podeliti na dve grupe - one koji uopšte ne čitaju deklaracije, niti ih zanima šta unose u organizam, i one koji paniče oko svakog E koje se nađe u nekom proizvodu - objašnjava dr Bukvić.

- Zbog neobaveštenosti kupaca često dolazi do panike tamo gde joj nije mesto. Kruže priče koje često uopšte nisu logične. Tako se nedavno pojavila informacija da je limunska kiselina - kancerogena.

Ona objašnjava da neki aditivi mogu biti opasni u pojedinačnim slučajevima ali to nije razlog da oni budu zabranjeni. Domaća regulativa je, prema njenim rečima, usklađena sa evropskom i nema razloga da strahujemo od "E" brojeva koji se nalaze na pozitivnoj listi aditiva.

Nutriciolog Ljubomir Pfaf slaže se da je kontrola na našem tržištu stroga i da nema razloga za paniku.

- Aditivi su supstance koje se dodaju da bi hrani poboljšali ukus ili izgled, i tačno se zna koji dodaci idu sa kojim namirnicama i u kojoj količini - ističe dr Pfaf. - Naši propisi su na visokom nivou i utvrđena je lista dodataka koji se smeju koristiti. Oni štetni se nalaze na crnoj listi, a kontrola je stroga i teško onome ko pokuša da ih plasira na tržište.