Struja u Srbiji i dalje najjeftinija u Evropi - Potrošnja pet puta veća od evropskog proseka

Cena struje u Srbiji biće najniža u Evropi i posle 1. oktobra, kada sledi novo poskupljenje od oko dva odsto. Kilovat-čas struje koštaće 6,64, umesto dosadašnjih 6,54 evrocenti, što je 19% jeftinije nego u Makedoniji, 20% nego u Albaniji, 21% nego u BiH, 31% u Crnoj Gori i 50% nego u Hrvatskoj, potvrđuju podaci Agencije za energetiku.

Domaćinstva u Srbiji pet puta jeftinije plaćaju struju od Danaca i Nemaca, skoro tri puta manje od Engleza i četiri puta od Italijana. To je između ostalog i glavni razlog da se u Srbiji troši skoro pet puta više struje po jedinici bruto društvenog proizvoda od evropskog proseka.

Realno je da tako i ostane dok cena struje dobijena iz uglja u Srbiji bude daleko od tržišnog proseka, odnosno sve dok država i dalje bude kontrolisala cenu struje. Oko 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji potroši gotovo pet puta više električne energije od evropskog proseka, a jedan od razloga je upravo niska cena kilovat-sata.

U zavisnosti od zone, odnosno potrošnje, zavisi i cena po kilovat-satu, a ona koja se obračunava u noćnoj tarifi je četiri puta niža od uobičajene dnevne. Najjeftinije je grejanje po nižoj zelenoj tarifi - 1,46 dinara po kilovat-času, dok je najskuplja u crvenoj višoj 17,52 dinara.

I dok jedni negoduju, tvrdeći da nije tačno da je struja u Srbiji toliko jeftina, pogotovo uzimajući u obzir srpski prosek plate, te da se naša zemlja ne može porediti s Velikom Britanijom, Belgijom ili Irskom, gde je standard neuporedivo bolji, činjenica je da je električna energija kod nas jeftinija čak i od zemalja koje imaju nižu prosečnu platu.

Prosečna julska neto zarada u Srbiji iznosila je 48.101 dinar ili 404 EUR, u Hrvatskoj 813, u Sloveniji 1.016,36 evra. Istovremeno, prosečna plata u Crnoj Gori iznosi 510 EUR, BiH 439,71, Makedoniji 375, Albaniji 427, u Bugarskoj se u proseku zaradi oko 402 EUR, i svi oni imaju višu cenu struje od Srbije.

Ljubodrag Savić profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže, da je za proizvodnju jednog kilovat-časa, primera radi, EPS-u potrebno dva puta više radnika nego češkoj elektroprivredi ČEZ-u.