Od 2005. u Srbiji upisano 30.000 založnih prava - najčešči korisnici banke

U Registru zaloge za tri godine postojanja upisano je oko 30.000 aktivnih založnih prava na pokretnim stvarima i pravima.

Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da se kao najčešći korisnici ovakvog načina obezbeđivanja potraživanja javljaju banke (više od 57%), slede privredni subjekti, Fond za razvoj Republike Srbije i udruženja (21%), kao i Poreska uprava, odnosno Republika Srbija u čiju korist se upisuje založno pravo za obezbeđenje poreskog duga (20 odsto).

U najvećem broju slučajeva predmet založnog prava su mašine i oprema, putnička i teretna vozila, imovinska prava (udeli, potraživanja i sl.), kao i prava intelektualne svojine (žigovi i dr.), koji se takođe upisiju u ovaj Registar.

Upisanim založnim pravima obezbeđena su potraživanja u iznosu od 180 milijardi dinara, 12 mlrd EUR, 420 miliona švajcarskih franaka, 1,5 miliona danskih kruna i 440 mil USD, saopšteno je iz Agencije.

Podsetimo, konstituisanjem i upisom u Registar zaloge, zalogodavac ne gubi svoje pravo nad predmetom zaloge, odnosno može da ostvaruje prihode, da prense vlasništvo, ili da imovinu izda u zakup, dok založni poverilac upisom u javni registar obezbeđuje svoje pravo prvenstva u namirenju duga.

Inače, broj registrovanih zaloga u 2007. godini povećan je za 56, 89% u odnosu na 2006. godinu, dok je u prvih 7,5 meseci ove godine porastao broj zaloga za 47, 28%, u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Registar je počeo sa radom 15. avgusta 2005. godine.

Pre uspostavljanja registra, u Srbiji nije postojala nikakva evidencijao ovom specifičnom vidu obezbeđenja sredstava za odobravanje kredita.

Vlada Republike Srbije

Agencija za privredne registre Beograd

Fond za razvoj Republike Srbije Niš

Poreska uprava Srbije

Beograd  

Registar zaloge