Kako izgleda prosečan kupac u Srbiji?

Kupovna moć u Srbiji je blago porasla u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje index poverenja potrošača koji je ove godine dostigao najveću vrednost od kada se meri u Srbiji. Uprkos tome, mesečni izdaci za kupovinu hrane su u padu i, u odnosu na Evropu, i dalje dosta niži, pokazuje istraživanje kompanije Nilsen Srbija.

Porastu kupovne moći su znatno doprineli pad inflacije na 4% i pad stope nezaposlenosti na 13,6%. Ipak, prosečna neto zarada iznosi 47.814 dinara, što je za 2,9% manje u dnosu na prethodnu godinu.

Istraživanje dalje pokazuje da je BDP u prvom kvartalu 2017. godine u porastu od 1% u odnosu na prethodnu godinu, kao i da spoljni dug iznosi 24,9 mlrd EUR (69.2% BDP-a).

Urađen je i Indeks poverenja potrošača koji je indikator "raspoloženja" ili stava potrošača prema trenutnoj ekonomskoj situaciji, a on pokazuje da je došlo do rasta poverenja potrošača. Na pitanje kakva će situacija na tržištu biti u narednih 12 meseci 78% ispitanika je odgovorilo da neće biti tako dobra ili da će biti loša, ali uz smanjen procenat, u odnosu na prošlu godinu, onih koji misle da će biti loša. Svoju finansijsku situaciju u narednih 12 meseci 55% ispitanika procenjuje kao ne tako dobru ili lošu, ali uz vidno godišnje povećanje procenta ( 38%) koji prognoziraju svoju finansijsku situaciju kao dobru.

Iako se rezultati mogu činiti ne tako pozitivni, zapravo je uočljiva tendencija pozitivnog rasta i, od kada se meri u Srbiji, indeks potrošača ima najveću vrednost. Komparativno gledano, u svetu taj indeks iznosi 104 poen, u Evropi 85, a u Srbiji 69 poena.

Prosečna mesečna potrošnja na hranu, kućne potrepštine i higijenu iznosi 28.179 dinara (229 evra), što je 79 evra manje od evropskog proseka. Prosečna mesečna potrošnja na svežu hranu iznosi 14.352 dinara, što u odnosu na prošlu godinu (16.995) predstavlja drastično smanjenje.

Potrošači zapažaju trend poksupljenja cena, pa tako 69% njih smatra da su one rastuće, a 31% da su stabilne. Rešenje pronalaze u tome što aktivno traže prozvode koji su na akciji (47%), kupuju samo neophodno i smanjuju kupovinu luksuznih proizvoda (40%) i generalno kupuju manje (30%). Tada se najmanje kupuju deterdženti za veš i sredstva za čišćenje domaćinstva, sveže i živinsko meso, riba i morski plodovi. Bez obzira na rast cena, građani ne pazare ništa manje kafu/čaj i slane grickalice.

Gotovo trećina ispitanika (27%) posećuje radnje sa ciljem da dopuni svoje zalihe proizvodima za domaćinstvo između redovnih velikih kupovina. Međutim, ta kupovna misija je u padu u odnosu na prethodnu godinu, dok su kupovina zbog pripremanja hrane (18%) i redovna velika kupovina (12%) u porastu.

Prodavci se varaju ako misle da kupci ne prate cene namirnica koje kupuju jer je broj kupaca koji misle da znaju cene svih proizvoda u porastu.

Jedan od najučestalijih odgovora trgovaca i načina na koji pokušavaju da pridobiju nove i zadrže stare kupce su promocije proizvoda. S druge strane, dva dominantna bloka kupaca su oni koji kupuju na promocijama jedino ako im se zaista sviđa robna marka i oni koji retko menjaju radnje, ali aktivno traže promocije dok kupuju.

Tek svaki deseti kupac menja radnju usled boljih promocija.